ponukana trenutnim ugođajem koji je zavladao mojom sobom..pisem post..My only wish, znate ju...inace, mrzim osjecaje..(zato mrzim limbicki sustav)..ja ih imam previse..i ovo tu je probabli zadnji post koji pisem jer vise nema smisla ispucavat frustracije na blogu.lakse mi je kad se isplacem..inace idemo dalje..zao mi je na svemu..sta sam masakrirala svih vas, blog itd..jednostavno zivot vas nauci da idete dalje i da se konacno probate uozbiljit i zajebat sve skupa jer ako cete sve uzimat za ozbiljno ili preozbiljno onda cijeli zivot a ni svijet nebi imao smisla..s vremenom se naucite kako cete u zivotu dozivjet mnoga razocarenja..mnoga od njih su povezana sa ljubavi,ko god da se razocarao nek ne brine jer ce toga bit jos..i previse..tako da,ako dvoje ljudi stvarno vole i ako je ljubav obostrana i jednako jaka nikako nemoze izbljedjet sve se moze prebrodit ovako ili onako..ako ne stima ne stima..jebiga zivot ide dalje..neki jednostavno nisu za takvu vrstu međuljudskih odnosa..bolje im je samima jer imaju totalno drugu zanimaciju..ili vole ucit tako da se kompletno posvete ucenju ili rade posao uz koji nemaju vremena za ljubav,ili najjednostavnije..nisu stvoreni za to..vole neko vreme i poslje zajebu sve skupa,recimo ja nisam takva..ako volim volim iskreno i do kraja..mozda razlicitim intezitetima al uvijek volim,nekima mozda to ne pase al jebiga sad..uvijek postoji druga sansa..negdje i ne al nikad se nezna..jos sam mlada..jos su relativno svi blogeri mladi i ako ce se sad bedirat radi izgubljene ljubavi nema smisla jer je jos dug put pred njima i bit ce puno toga..mozda i puno bolje nego prvi put,,zato glavu gore svima koji prolaze//su prosli kroz ovakve situacije..u takvim trenucima vam najvise pomognu prijatelji i obitelj (pod uvjetom da vam clan obitelji nije seceras) uz njih najlakse to prebrodite,optimiziraju vas kad vam je najteze i pomognu vam da zaboravite,vrijeme ljeci sve rane..tesko je i boli al plakanje pomaze..tugu mozete pretocit i u bijes pa se jos vise raspalit i tuc okolo,samo ne povređivat sebe jer nismo zasluzili..s vremenom cete naucit kontrolirat osjecaje..ja ih trenutno bas i nemam nekako sam prazna..i vjerojatno cu bit do pff vremena dok ne prođe i ohladi sve skupa malo,al ne brinem se..shvatila sam i naucila da nisam za veze..da u to mogu ulazit tek kad se uozbiljim i kad stvari prestanem shvacat preozbiljno..jer ovako cu se samo jos vise bacat u depresiju i neke stvari stalno svaljivat na sebe..frustrirat se i plakat..i necu se ubit nije vrijedno toga,pomirila sam se sa cinjenicom da je tako,nece bit isto..nije lako al tako je najbolje..svijet i zivot su prepuni toga..c'est la vie
Post je objavljen 11.11.2008. u 23:23 sati.