Jučer dolazim iz škole, otključam vrata, ne pozdravim nikoga, odmah se bacam za komp i fino se izvalim u stolici ne obazirući se na okolinu. Najednom čujem kak netko/nešto prede. I sad si ja mislim, psi ne predu. Svinje ne predu, čudnovati kljunaši ne predu, oceloti ne predu. Ali...mačke predu. Okret za 180 i paf. Mama s macom u krilu. Noooooo!-odmah sam ih probao upozoriti da bu to bilo gore krvoproliće nego u Pili 1,2,3,4 i 5 (Saw), ali nijesu me slušali. Dugo sam mislil da su mačke inferiornije od pasa, al zgleda da nisu jer se ova boji mačke ko samog vraga. Boji se i mačka nje, al daleko manje. Jest da je moj pes neka droljasta mješavina pudlice i nekih tamo gej talijanskih pasmina koja bi se vjerojatno usrala i zujanja pčele, al svejedno. Maca ju je fino našamarala i pokazala da nema zajebancije. Uostalom, kad je skužila da smo moj stari i ja poprilično nesposobni pri hvatanju čak i psa, a pogotovo nje koja je 25 puta spretnija i bolja u penjanju od pesa, počela se penjat po namještaju. Tak smo na vrhu ormara otkrili brdo raznih gluposti koje smo mislili da su davno izgubljene. Stari je jedno 25 puta optrčao stol u mizernom pokušaju hvatanja mace, ali bez uspjeha. Iako još nema imena, ja sam je na svoju ruku prozvao Belzebub iako je ženka. A tek pokušaji socijalizacije. Stari u ruku primi macu, a u drugu psa i pokušava ih spojiti. Kaj da iste magnetne polove super jakog magneta pokušavate spojiti. Osim što magnetni polovi nisu spremni izbiti ti oko i usmrtiti te.
Dio socijalizacije....
Peacee!
Post je objavljen 11.11.2008. u 11:00 sati.