...neke stvari se dogode iznenadno...
...jednostavno neočekivano...
...ali fakat bolno...
I ono, ne...razgovaram ti ja sa frendom i još mi veli da sam ja kriva!!!!!!
Koji kurac sam ja kriva?!
Kaj ga tolko volim?!
Kaj mu sve uvijek oprostim?!
Kaj ne mogu živjeti bez njega?!
...ma daj...rekoh, zajebi sve...
A tak nam je jeeeebeno dobro zajedno....al fakat je...bilo...
Znam da me voli, osjećam to...
Ali čemu sad ovo?! Zbog čega?!
ZAKAJ??????????????????!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Toliko toga proživimo zajedno....i onda on tak...
Možda je ipak kriv alkohol...ili je tu nešto dublje....
Da, nešto je, dublje....
Ja to ne mogu zaboraviti...
....a ti opet ne možeš nešto drugo....
...tako je teško....kad nekog toliko voliš..
...zar ne?!...
Možda je najlakše da se sve zaboravi...i krene se lakšim putem...
...putem samoće...
Post je objavljen 10.11.2008. u 18:59 sati.