Marketing
ko ima, ima
-suzbijanje rada na crno-bijelom bojom
Neee, nije ovo običan cro-kuku post o tome kako nemam posla, nemam love, nemam muža, nemam djece, nemam kuće ni kamina, gola sam i bosa i svijet je otišao u kukuruzište.
Ne
Ovo je konstatacija kako ne možemo svi bit jednako pametni. I kako ne vrijedi našeg vremena i naših živaca plakat jer su milijarde drugih ljudi pametniji od mene.
Još kad bi sad te konstatacije našle puta do mog malog, zavidnog mozga! Pomiriti se s tim da od mene nikad nobelovke. Ni brze na potezu. Jedino di sam ja brza je - pogreške. Njih napravim dok si rekal - kiks! Ponekad čujem onaj mali glasić koji mi kaže - ne tako! Ali taj prokleti glasić tako brzo nestane da ne stignem promislit i poslušat. Koji klinac se javlja ako zna da sam spora!!!!!!! 
ŽIVOT NIJE FER! 
Kad ne da nama sporima pola sata prednosti u utrci. Kakvoj sad utrci?! Ne znam, nisam pametna. Samo blebećem frustrirano jer bi htjela bit pametnija i brža i bolje kopčat i brže se snalazit i vidjet rješenje umjesto labirinta i bezizlaznih situacija. A ne ide mi. Sram me je ali moram priznat da me ta frustriranost dovodi do teorije i praktične primjene iste - ljenosti. Bolje mirovat i niš ne radit nego trudit se ko budala samo da bi na kraju zaključio - nisam ja za to.
Pa kad sam već dovoljno pametna da shvatim da nisam pametna, zašto me onda bijes hvata kad oni drugi pametniji uspjevaju. Kad oni brži uspjevaju? Kad...
Nepravda. To je to! prava nepravda!
Na drugu temu skačem čekajući bujicu ljutitih komentara. 
Sutra je Eli rođendan. 4 mjeseca. Cijepljena je, još mora ovaj mjesec dobit cjepivo za bjesnoću. Dva puta je već dobila Frontline. A dobivat će i dalje, jer tih krpelja ima kolko ćeš, a bit će ih i dalje, kad nema zime, pa nema...bez lajne hoda ko prava, i opraštam joj kad se zagalopira predaleko jer se i vrati kad ju zovem. Sve rijeđe pojede koje govno, pa je i to odlično! Jučer sam imala paniku jer vidi mala - šepa!!!!!!!!!!! A kad ono, vraga šepa! Htjela bi se počešat ali nema vremena zastat pa tako ...ko i gazdarica! Neodlučno trčkara i poskakuje u stilu da se počešem ili da se ne počešem....Ujutro me budi, što je prije bio posao padrenostruma. No kad me Elica budi, to je tisuću puta slađe i ugodnije. zadnje vrijeme padre pokušava povratit svoju zadaću, šta me nevjerovatno živcira! jer i Elica zna da ja ne radim pa se ne moram dizat u cik zore .... I moje pametno pametno paaametno pseto pričeka još sat vremena prije nego me počne budit. A padrenostrum ima druge ideje!!!!!!!!!!!!!!!!! Ela ima desetak kila. Mala je, šesna je, pametna je. Kako je jako pametna vidi se po tome da, iako trči ukrug u pokušaju da si uhvati rep, kad nešto ukaka, sama ide u kaznu i ne miče se ni kad ju zovem, molim....Ona je odlučila da mora bit u kazni! 
Ima puno igračaka koje sam joj kupila dok sam još radila i zaradila. Njdraža joj je igračka veeeeliki zeleni krpeni pas! Neki dan sam bila narasla ko neboder! Jer moja Elica otrčala je daleko, daleko s jednim veeelikim psom. I dok je njegova gazdarica uzaludno zvala, moj mali mali maaaali psić okrenuo se i u galopu (koji istina, ne bi smjela prakticirat ovako majušna) - dotrčala nazad meni! 
Skromna sam pa nisam zaplesala svoj hepi dens. Da ne bi drugoj gazdarici bilo krivo. 
Ali Ela je dobila keksić za nagradu. Mito i korupcija u vlastitim redovima? Ma ne! Samo pravedni sistem nagrađivanja! 
Još malo pa i ja imam rođendan. 
Ali neću plakat ni zboh jedne od onih stvari na početku posta. Nije ovo, kako rekoh, TA vrsta kuku posta.
Nego ću reć, Ela je najbolje šta mi se dogodilo i jedino šta želim za rođendan, božić,ramazan, novu godinu, hanuku, uskrs itd....je da mi mala frendica bude zdrava i vesela.
Post je objavljen 10.11.2008. u 09:48 sati.