Marketing
Samoubojstvo
Jeste li ikad razmišljali o samoubojstvu? Ja jesam. Obitelj mi je imala (i još uvijek ima) gadne probleme. Išao sam još u osnovnu školu. U neko doba noći sam se ustao i otišao do kuhinje i uzeo nož. Htio sam osjetiti mogu li ja držati u svojim rukama odluku hoću li ili neću ugledati sutrašnji dan. Onda to još nisam znao, ali Bog je imao nešto drugo za mene. Nisam mogao držati tu odluku. Dok sam gledao taj nož, nisam se niti uspio dovesti u poziciju da trebam odlučiti. Previše sam se bojao. Ili previše se nisam bio kukavica, kako se uzme.
Ne znam kakve to veze ima sa duhovnošću ili savjesti, ali me strašno muči kad nešto zabrljam npr. izgubim neki dokument, razbijem nešto,zaboravim nešto ozbiljno ili sl. Moglo bi se reći da mi je toliki bed da poželim da me nema, ali ne u smislu da umrem. Više u svrhu toga da da nije bilo mene, moj bližnji ne bi ostao oštećen ili ja se ne bi morao nositi s posljedicama. Ne znam zašto, ja se jednostavno tako osjećam i zna biti dosta gadno. Ipak, ni blizu mi nije jasno do čega mora doći da si osoba odluči oduzeti život.
Nekad davno prije je stav katoličke crkve bio da se samoubojicama uskrati pogrebni obred, ali shvativši da osoba baš i nije ni duhovno ni psihološki najslobodnija dok donosi tu odluku, su prestali to uskraćivati.
Osobno, smatram da je to jedan strašno sebičan kukavički čin. Svaki život vrijedi previše da bi ga se samo tako odbacilo. Kao i uvijek, problem je u tome što ljudi ne znaju Boga, nego bi se radije ubili nego se okrenuli Njemu.
Post je objavljen 09.11.2008. u 22:58 sati.