Ovo mi stvarno nije tribalo. Možda bi i manje bolilo da si mi lipo sve reka u facu ka čovik. Tada baren ne bi pokazala svoje suze i pravila bih se da san jaka. A ovako mi, iza leđa radit? Užasno me pogodilo. Jer znaš, pred 5 minuta san bila našla smisao svog života, a sad ga gubin. Ovo šta pišen, nadan se da je samo pogreška i nadan se da ima objašnjenja za to. Jer ako ne, koga ja zavaravan? Za koga se borin? Zašto kupin i zadnju mrvu snage da održin sve stabilnim? Molin te reci mi da to nie bilo ništa, da ti ništa nie značilo. Užasno se osićan, ka da gubin tlo pod nogama. Bože, molin te, učini nešto! Spasi me nekako. Nakon dugo vrimena i dalje sve je isto, a ja i dalje znan da te volin. Nikad nisan ni prestala.
Post je objavljen 09.11.2008. u 19:27 sati.