Evo napokon da se ja malo javim.Ljubav cvijeta i dalje.Shvatila sam da sam dijelom ja bila kriva kada smo prije bili prekinuli i sada ispravljam tu gresku.Inace sam dosta ljubomorna osoba i stalno bih mu bila prigovarala kad bi spomenuo neko zensko ime,zivcanila kad se jedan dan nebi javio al evo sada ga vise ne tlacim pa ga pustim i po dva dana dok me se ne zazeli i javi mi se...vise ne ludim kad kaze da se vidimo pa mu nes iskrsne,kad ide s ekipom van a ne samnom,...da,da postala sam jako dobra cura i on to postuje al i nije mu jasno odkud ta promjeno,no naravno prezadovoljan je...mogu rec i ja sam ,puno vise paznje mi poklanja nego prije,puno vise vremena provodim s njegovom ekipom koja me sada prihvatila i dopustila da me upoznaju(vecina njih me nije trpilo nakon naseg prekida jer sam s njegovim frendom bila prohodala,kao njemu u osvetu a nakraju samo povrijedila frenda i prikazala se glupacom)..no od tada su prosle dvije godine i sada uvidjam svoje greske,zalim zbog nekih stvari i naravno popravljam ih.tom frendu trebalo je dugo da me preboli ali sada on ima curu i mogu rec bio je samnom kada mi je bila potrebna prijateljska podrska(kad se desilo sve s ono s bratom istu vecer je dojurio do mene) iako to nisam zasluzila s njegove strane...sad cak taj frend izlazi s nama i vise nema nikakvih tenziji...cini mi se da je ovo neko primirje nakon bure u mom zivotu.jedino sta se tice mojih nekih prijatelja dozivjela sam razocaranje no ipak mogu rec da svejedno imam par osoba koje me nisu iznevjerile.jucer sam bila do skole da vidim te rokove za maturu...nikako mi se ne svidjaju,dio toga je nakon Bozica,a dio par dana nakon nove god.valjda profesorima trebaju prekovremeni sati pa nam maturu stavili za praznike.mislila sam za bozic na par dana kod bake u slavoniju al cini se da nista od toga...al zato u 1.mjesecu kad rijesim tu maturu ostaju planovi za bec...ajd bar to...kod kuce mi se situacija malo smirila,jos uvijek je bolno,sad za sve svete pogotovo...tada sam po prvi puta bila mu na grobu...koliko god sam se trudila biti jaka,tamo sam se slomila,slapovi suza su potekli...neznam kad cu imati snage ponovo otici al drago mi je da sam probila led.fali mi jako....iako se psihicki osjecam puno bolje,zahvaljujuci dragim ljudima ponekad kad sam sama previse razmisljam,no to je normalno...ipak je bio 17 godina dio moga zivota,ipak mi je bio brat i uvijek ce biti u mome srcu
Post je objavljen 08.11.2008. u 11:02 sati.