Neki dan rodijak Željko G. naša je potkovu u Matokitu, pa je doša do mene. Mislija je da je potkova otpala Doratu. A nije. I dok smo smišljali čija je potkova, ja sam zaključija da je to neki znak. Potkova je rodijače, znak sriće. Bogami rodijače, neka će velika srića zadesit Stilja. Već nakon nekoliko dana na Internetu san pročita da najveći svjetski stručnjaci koji proučavaju NASA-ine snimke iz svemira, predviđaju da će ove godine bit dobar urod kumpira u Lukovin. I eto ti sriće za sve Stiljane i Vrgorčane koji su porijeklom sa Stilja i svima koji se rane stiljskim kumpirima. Taman kad san pomislija da je sva naša srića u kumpirin, doznajem da se je oformilo nekoliko Udruga koje će spasit Stilja od daljnjeg propadanja. Jer na Stiljima ima svega samo nema stanovnika, ustvari ima ih još nešto malo ali uglavnom većina je odselila i vraćaju se samo kad dođe vakat za ić k Svetom Ivanu. Te Udruge koje se sada odjednom naglo bore za opstanak Stilja uglavnom nisu sa Stilja. Recimo za dobrobit Stilja najbolje je živit i osnivat Udrugu u San Francisku ili Vladivostoku. Jer normalno je da će najbolje brinit o nama neko ko je sto iljada kilometara dalje od Radine Pušilulina pristave. I sada te Udruge imaju prekrasna rješenja za nas kako ćemo mi vratit Stilja na prvobitno stanje kad je gori bilo nekoliko iljada stanovnika i pune škole dice. Pošto su gori ostali samo rodijaci koji se nisu oženili centralni je problem što nema žena koje bi rađale dicu i stvarale nove Stiljane. Tako bi se u najhitnijem roku na Stilja dovelo oko dvista mladih Ukrajinki ili Ruskinja. One bi se u rekordnom roku udale za rodijake. U roku od pet godina svaka naša nevista Ukrajinka ili Ruskinja rodila bi u prosjeku sedan dice. I tako za jedno pet godina bilo bi otprilike naziđano jedno osan razreda. A fala bogu ima učiteljica. One bi s fićon iz Vrgorca dolazile na Stilja predavat ruski. Mladi rodijaci pošto su jedna gadna kombinacija između Stiljana i Rusa bili bi malo prežestoke naravi. Tako da bi učiteljica svako malo dobila bubak kad ne bi rodijake pustila da iđu brazdat za kumpira u Lukove.
Unda bi nas se uvatija ovi UNESCO i te njiove kampanje protiv nasilja nad učiteljicama. I tu već nastaju problemi. UNESCO bi osnova Udrugu za zaštitu učiteljica. Normalno iza njih bi stali Amerikanci. Onda bi Bush posla svoje snage na Stilja da uvedu slobodu i demokraciju. Unda bi se Rusi javili za nas. Jer sve su neviste njiove i samin tin i u dici je ruska krv. Pa bi stiglo malo Rusa s lakin naoružanjem. Unda bi Amerkanci stigli s tenkovin. Gazili bi po docima di je posađena kapula i raštika. To bi razljutilo Ruse pa bi oni unda montirali raketne nosače na Divića dolac. Amerikanci bi odma poslali neki Šatl u svemir da nas odgori probaju kontrolirat. Svakodnevo bi dobivali najnovije snimke iz svemira. I ti snimci bi ih dotukli. Jer in ništa ne bi bilo jasno. Snimci bi pokazivali kako rodijaci u Lukovima okopavaju kumpire. Kad se dođe na kraju reda izdaje se slijedeća zapovijed: Počini, zapali. Ovi što ne puše bi čas legli. Onako bezbrižno.
A šta bi se i sekirali.
Kad ima Udruga koja misli o njima.
Post je objavljen 05.11.2008. u 12:09 sati.