Završava sezona u primorju. Sve nekako tiše. Sve manje djevojaka u ljetnim haljinama. Stižu polovnjače iz Skandinavskih zemalja. Onako udate, razvedene i malo starije. I one najstarije. Sad kad je pod sezona one stižu. Da in nije vruće. Jer kad dođu u osmi misec deset posto ih se ne vrati. Herc in ne izdura ove naše temperature. Onda rade pogrebna poduzeća. Ali sad je njima taman. Temperatura oko 25 one u majcama na špaline i bućkaju se u plićaku. I piju kave po kafićima. Ustvari alkohol. Koliko sam primjetija. I sve in je jeftinije nego gori. Pa zato ostanu po dva-tri miseca. Udomaće se u Biokovci ko da su na trajnoj rehabilitaciji. A to dobro dođe ovin našima što su tu na rehabilitaciji. Ko moj rođak. Počeja radit od 30 godina. Pa ga uvatila kičma. I unda svi zabrinuti. Uvatila ga kičma a tek mu 30. Da je radija od 18-te ne bi ga sad uvatilo. Atrofirali mišići od ležanja. Pa mu sad palo napamet radit, di neće otić koji pršljen. Ali šta ćeš kad je tvoj. I sad pogodiš u Makarskoj. Red je otić vidit rođu, popit kavu. Ili kakvu prigodnu tekućinu. Jer ista nam je tekućina u žilama, ipak. Stiljska krv. I tako ja iđen se nać s rođon u Biokovci navečer. Ja tamo, kad on u onim debelin foteljama tamo sa strane s jednon blidon polovnjačon. Onako nema još četredest ali tu je. Nije ni loša. Ali pigava. Kontan malo ću ja za šank dok rođo ne izmini par rečenica sa strankinjon. Lagana ćakula s konobaron, i ona je naš, iz Kozice, popija kavu i šta ću sad više. Iđen ga zvat. Valjda se je napriča s onon pigavon. Ja tamo, vidin rođo ima bliske susrete. Ne sidi više kraj nje. Nego uz nju.
Dihtuje joj uz bedru. Taman je on nešto započeja. I šta ću sad. Nazad. Da ne prekidan. I gledan ga onako iz daljega.
Vidin ja da je rođo ko Troskot. Kako joj je ultija odma san skužija da će ga teško istrat. Dok se je ona snašla on se je već proširija po cjelom području. Vrti ona nešto očima, namišta facu kao da ima rješenje za sve a rođina ruka već na bedri. Kontan, ne moreš ga mala sad istrat ni Cidokoron. Počeja puštat pipke a ona se ne odupire iz kulturnih razloga. Pogodila fina pa neće odma dizat frku. A taki je i Troskot. Kontaš ostavit ću ga za sutra, pa ću ga sutra polit. Jebi ga prekosutra, već je on na domaćem terenu. Šta je najbolje vidin ja da se rođo ufura u lik. Znan da nema para u džepu ali naručiva on. Za se, za nju i časti konobara. Jebe mu se. Zna da neće plaćat. Nije ga ni briga koliki će bit račun. Nakon malo, dopizdilo mi čekat. Zovnen ga na mobitel. A stojin dvadest metara od njega. Baš glupo. Diže se rođo; Just a momet, ostade ona čekat i eto ga k meni.
-Rođo neman ti sad vrimena, drugi put ćemo popit kavu.
-Ma nema frke rođak.
-Nego ako imaš 100 kuna pozajmit.
-Iman rođo. Vidin ja da si ti zdrav a to je meni najbitnije. Jeba pare!
Post je objavljen 05.11.2008. u 10:00 sati.