Koliko života imam(o )?
Da li mi je ovo prvi i zadnji? Drugi i predzadnji? Treći i predpredzadnji?
Zivim li dva zivota istovremeno?
San, i zbilja - zbilja i san?
Postoji li kraj?
Ili je smrt samo pocetak novog zivota?
Zivota u kojem smo nesto drugo..
Cekaj malo..
Zelim samo odgovor na pitanje - Koji je smisao svega?
Mislim, koliko god si pitanja postavljala nigdje nema kraja.
Mogu samo nadovezivat. I cemu to?
Ionako cu jednom obrisat ovaj blog, kao sto cu nestat sa ovog svijeta.
Hoću li zapravo nestat. Vjerujete li u reinkarnaciju? Zašto? Kazu da ono na sto zadnje pomislis prije smrti, u onom zadnjem trenutku, postat ces to. Zelim biti netko. Hoće li se iz mene, Ništavila, tada u tom trenutku izroditi Netko. Ili je tu samo kraj svega?..
Nema nicega. Ne postojim vise. Kakav novi zivot, imala sam priliku koju sam totalno upropastila bit ce.
I sad se pitam opet. Koji je smisao. Zasto uopce sve zo postoji? Zar ne bi bilo puno jednostavnije da nista od toga ne postoji. Samo jedno veliko NISTA!
Da nema svemira.
Pokusavam to zamislit.I vidim samo nista..
Bas si kompliciram sve..
A to sam ja. =)
Nebitno.
Znate li voljeti? Kazu, nesto u tilu, nauci voljeti i bit ces voljen.
Ali nikako to ne ide skupa. Sto je bolje voljeti ili biti voljen?
Zašto se to tako testo usklađuje?
I onda ti se opet izgubi smisao. Zašto bi voljela, ako mi je jednotavno samo gore. Ono, sam si. U potpunosti.
I onda opet, zašto bih bila voljena ako ne volim?
I tu mi sad pada na pamet samo nada. Dakle, budem li istinski voljela [imajte na umu da se to moze samo srcem, a srce ne mozes nagovorit i natjerat, ne moze upravljat, radi samo, neistrosivo je, osim u onom posljednjem trenutku kada ne bude moglo vise], postoji mogućnost da nečije nevoljeno srce čezne za nekim koje je naučilo voljeti. Ali to ne bude ono. Vec se sve veze kao u neki lanac.
Ma, samu sebe petljam.
Kasno je.
Nastavit cu.
Dakle, koji je smisao u smislu?
Ima li smisao smisla?
HA?
Svaki smisao se gubi upravo zato sto ima kraj.
Ali, ako opet nema nista kraja, gubi se smisao.
Jer postaje pusto, dosadno i monotono.
I cemu takva situacija onda.
Odabirem kraj.
I besmisao. Posto nema smisla, samo mi to preostaje..
I sad se pitam.
Zašto trava nije šarena?
Zašto oblaci nicu sareni?
Zasto ne pada šarena kiša?
Zašto jednostavno nije vse u nekom svom zasebnom šarenilu?
I onda dolazim do toga da ako bi sve bilo takvo, pitala bi se.. Zašto nisu oblavi plavo sivi, zašto trava nije jedonbojna [zelena]. Pitala bi se zasto nije ovako kako je?
I dolazim do zaključka da me nista ne moze zadovoljit.
Jer je predosadno kada cijeli zivot gledas nest sto se ne mjenja. I uvijek želim nesto sto ne mogu dobit. I tu se gubi smisao opet, zasto je tako kad me to cini nezadovoljnim, kad bi voljela da bud kako zelim i da budem zadovoljna. Gubi se smisao u nezadovoljstvu. Ali isto tako se gubi i u zadovoljsvu. Da sam zadovoljna svime, sto bi mi preostalo osim traziti rupu negdje. Onu crnu tocku koju treba obojat.
Jesam se raspisala, kvragu.
Koliko god ja duljila ovo, shvacam da se vrtim u krug. Upravo kao ovaj planet.
Sad kuzim. Zivot nam se vrti u krug, mi se vrtimo, nase misli. Sve je usklađeno sa prirodom znaci, sa ovom Zemljom.
Ali ta usklađenost isto tako polako gubi smisao. .. i dolazim do toga da kazem dosta bi bilo
Idem spat jer cu opet zaspat, a ne zelim si stvarat problemcice.
Laku noc!
Bajaga ~ Tišina
Mrak se skupio u kap, rano jutro kao slap
Ulazi u sobu
Dal si ikad pitala tamne senke zidova
Ujutro gde odu
Oci su ti sklopljene, usne su ti umorne
Ne ljubi me njima
Nisu cvorci pevali dok je iznad krovova
Svirala tisina
Hajde Boze budi drug pa okreni jedan krug
Unazad planetu
Noc je kratko trajala a nama je trebala
Najduza na svetu
U mom oku samo hlad u mom srcu samo stud
Inje i prasina
Nisu cvorci pevali dok je iznad krovova
Svirala tisina
U cik zore zviždi voz
njime odlazim u Oz
neću da se vratim
što god tebi napišem
pocepam i obrišem
al ti moraš znati
nisi se probudila
zato nisi videla
igrale su sene
nek te dobri duhovi
i kraljevski orlovi
čuvaju od mene
Hajde, Boze, budi drug...
Post je objavljen 04.11.2008. u 23:24 sati.