Za one koji su zaboravili - Dona je nova pesica kod mojih (pogledajte par postova unatrag)...
Eh ako ću ikad moći imati peseka - onda želim da je kao Dona :)
Dona se moram priznati fino zaokružila - bušica je svaki put sve veća i veća pa se sad pretvorila u malu žutu loptu :))
Dona laje. Ali baš ono opako laje u stražnjem dvorištu. Naime iza stražnjeg dvorišta nam je potok, a iza potoka livada i tamo lunjaju svakakvi psi, neki sa vlasnicima u šetnji, a neki freehodajući peseki... I ona laje na sve njih.
Ali danas kad sam došla, čim sam ju pozvala sa ulaza, manijakalno je dojurila do mene.
A pod manijakalno mislim da je tak brzo trčala da su joj uha vijorila kao u crtićima... Preslatka...
Slijedilo je naravno maženje, lizanje, grickanje, pa čak i piškanje od sreće...
Dona je još uvijek pero ždero. Prodala bi se za hranu. I najsretnija je kad dobije dva ručka, kao jučer.
Dona ne voli šetnju. Uz podmićivanje hranom dobijemo ju na hodanje do pola ulice, onda sva sretna odskakuće doma :)
Dona radije odabire maženje i češkanje od igre. Samo se sklupča pod noge i ni makac. Sve dok ju mazimo naravno...
Obožavam Donu :)))
Post je objavljen 03.11.2008. u 22:54 sati.