Ako su gospodi Grcima i Latinima
spremali gozbe s ovakvim vinima,
kraljevi naši, kukavci nam sinji,
dosta su ih i poštovali Latini
Je li ovo iz močvari zahvaćeno? Slično kiši!
Da ga pije, povratilo bi i more!
E ako smo s ovim u proševine išli,
lepe smo neveste dovodili u dvore!
Pa zar ovim da se posvete Dečani?
Ovim bi se i ale i guje plašile!
Pa zar si ovo pio, Stefane Prvovenčani?
Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine?
Pa zar je ovo vino za patrijarha?
Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje?
Pijem, pa razumem Kraljevića Marka
što pola pije, a pola Šarcu daje!
Ovo je vino zaseda u mraku!
Žaba u ustima, kandža u stomaku!
Nije ti ovo ni radost siromaku,
a kamoli caru! A kamoli junaku!
Ako smo ovo pred Kosovo pili,
kako smo mogli – dobro smo i prošli!
Bolje da su nam brade osmudili
no s ovim sto nam rekoše: dobrodošli!
Bolje i guja da pljune u lice! Bolje
i šlem s više rupa nego u svirali!
Ako smo od ovog uzimali pričest,
dosta smo milosti Božje i imali!
S čorbom po prsluku, sa štalom u glavi,
znam ja, vinopije, kako vam je bilo!
Ne može niko ko naši vinari
od boljeg groždja gore vino!
Ljubomir Simović
Post je objavljen 02.11.2008. u 11:55 sati.