Pregled posta

Hmmmmm,već se dugo nismo čuli.........

Pa što se dešavalo u ovih proteklih mj dana, puno toga, osim suza i tuge ništa korisno, škola ide dobro donekle, jedva čekam krja polugodišta i svoj 18 rođendan naravno, znam da sam malo sebična, ali ipak 18 se jedanput slavi, jooooooooooooooooj jedva čekam, hehe, dobro prolupala sam, ali tko i nebi u mojoj koži............
Eh sad jedan petak malo je falilo da svom dragom kažem zbogom zauvijek, baš je bio sebičan, samo misli na svoje osječaje, a neznam više koliko je puta rekao da će se promjenjiti, ali se nije promjenio, i najbolje od svega to je bilo zbog jedne stvarčiće koju mi nikad nitko nije rekao u životu, osim njega naravno, no dobro ja sam to njemu nabila na nos, i imam i pravo to napraviti, ono on je on bio povrjeđen da sam mu to rekla, ali nije mislim onda kada je on to meni rekao kako sam se ja osječala, glavno da su njegovi osječaji bitni, moji nisu, tj on se nije ni potrudio promjenjiti,i tu većer samo sam mu rekla kako sam se ja osječala i otišla, sljedeći dan nisam niti jednu riječ prozborila s njima do navečer. I to je bilo ono aha, dobro, super i tako to, i samo sam nakon par minuta otišla, on se ponašao ko da ništa nije bilo, zato jer je naviknut na to da ja njemu sve odjednom oprostim, a najbolji mi je kada mi kaže oprosto, samo to i zna reći, joj kako mi je dosta tog njegovog oprosti, no uglavnom odma je poslao poruku da zašto sam ja otišla i tako to.
Kada sam došla i rekla mu sve što sam imala za reći, njemu nije bilo jasno na koji je to on način bio sebičan, ali nisam ništa bolje ni očekivala od njega........
Zadnje što sam bila rekla bilo je ovo - Samo me pusti na miru. - , taj trenutak sam tako i mislila, a u mislima malo mi je falilo da mu kažem da mi je dosta, dovoljno mi je patnja i suza zbog njega, pa nikada u životu nisam bila toliko tužna, dobro možda i jesam ali to su ipak bila druga vremena, hehe......
Ali ipak prešutjela sam, nisam to rekla, jer pokajala bi se, ma koliko ja bila jaka ipak bi se pokajala, a znam da u takvim trenutacima baš i nisam pri sebi pa onda ono, u stanju sam da svašta učinim, ali to sada nije ni bitno..... Joj i tako je to bila, ali ipak oprostila sam mu ko i uvijek, a ponekad se čak osječam i glupom što mu toliko osječam.
Joj a najgore mi je što sam se neki dan sjetila nečega što mi je zauvijek obilježilo život time što sam ja jedinica, ono to me tako pogodi svaki put kada se toga sjetim, nije mi jasno kako život može biti tako okrutan i pustiti da umre tako malo stvorenja, a to se uvijek meni mora desiti, jao žašto ja ne mogu biti sretna, a tako sam se veselila tada da ću imati maloga brata, tada me to nije tako pogađalo, a sada čim pomislim na to suze samo krenu i to bez moga dopuštenja, ja ne vjerujem kakva sam ja postala, samo mi reci jednu riječ i ja sam gotova, a i ovo u Zg, ma ovaj grad je postao ratna zona, više nigdje nisi siguran............
Prije par dana nešto me spopalo neznam ni sama točno što, nešto mi je dignulo tlak i baš sam bila tako hladna prema njemu, i to samo zbog toga jer se on šalio samnom, tj. nešto smo pričali i rekla sam mu da ide kvragu, i on je to odma okrenuo da ga ja tjeram,i da on ide, i dobro ako hoće neka ide, i nije otišao i stalno sam ga bockala kaj još tu radiš, ono ja ću se praviti da si otišo i zblockat ću te, i on je valjda mislio da se šalim neznam ja kaj je on mislio, no uglavnom ja sam ga zblockala, i to je odma bila baš lijepo od tebe, hvala lijepa itd, ono ja sam mu lijepo rekla on me nije slušao i sad sam ja ispala najveće đubre na svijetu ko i uvijek, dok je on najveće nevinašce, i ono uvijek njega svi iskorištavaju i on uvijek ispašta za svoje i moje grijehe, i tako dalje.
No to bi bilo sve za danas, ubuduće ću više pisati da slučajno ne smotam sve događaje,hehe........

Post je objavljen 30.10.2008. u 23:09 sati.