joooj.
zaboli me zvečka.
tako dani prolaze. odlaze. ne vraćaju se. nema ih. a sve se mijenja. sve se okreće. sve postaje bolje, pa gore, pa bolje, pa gore. baš sve uvijek različito,a zapravo tako isto. kao da gledam lopticu skočicu da ide gore, dolje, gore dolje.
nema smisla uopće.
jednom će stati, jednom će se smiriti.
a vidjet ćemo i to.
i šta radim sada?
sjedim.
šutim.
gledam. ne razmišljam.
mozak ne reagira.
glupost.
sve mi je.
čudno.
ma bit će bolje.
jednom. jednom. jednom.
neću pisati. neću pričati.
neam snage.
tko me zna, tko me razumije, taj će znati što mi je potrebno. i bit ću im zahvalna. a ostali.
zaboli me zvečka.
samo da moji...
ma ugl.
laku noć.
Post je objavljen 29.10.2008. u 00:40 sati.