Elin Hansdottir
Drmnulo me ovo s Pukijem, a i ono s mladom Hodakicom prije njega; nema se tu što puno pametnog za reći pa mi je bolje šutiti. A danas sam pride opala s lojtrih dok sam stavljala neke kutije na ormar u spavaćoj sobi pa sam baš stubokom protresena zbivanjima u bližoj i daljoj okolici.
Nego, o Sajmu. Sretnemo tamo nekog tatinog poznanika i dok se Stari munjevito izmaknuo i započeo razgovor s nekim desetim likom, 'poznanik' me se dočepa i krene bariona iskusnog književnog golgejtera nad posjetiteljicom srednjih godina s natrulim brakom iza sebe, rijetkim seksom i još rjeđim orgazmima, garnirano s nezahvalnom djecom i polufunkcionirajućom bijelom tehnikom kod kuće. Statistike rade za njega.
"Virtuela, jeste li udati?", pita me Čovjek od pera nadobodno.
Kobajagi - moj je odgovor presudan u ludoj dilemi hoćemo li nas dvoje za par sati skončati na nekom jebodromu u blizini sajma.
"Nekoliko puta!", spremno ću ja.
"Stošezdesetsedam centimetara, pedesetčetiri kile - jesam li u pravu?", nastavlja moja Sfinga bez tajne.
"Niste - nosim pete".
"Volite li xZYxcšp?xx donji veš?". (Zaboravila sam marku).
"Koji je to?"
"Onaj s leptirom odostraga".
"Ne sjećam se da sam ga imala prilike nositi".
"Ja ga kupujem mojoj maloj... Jedini je problem što ga tu i tamo gleda i njen muž, hahahahahahaaaa!!!", smeje se obešenjak.
"Da, baš nezgodno", slažem se.
Umetnik se laća moje ruke.
"Virtuela, vruĆa ste...".
Ć je ono mekano, beogradsko.
"Iz vas viri neki mračni Eros, neka tama...", gudi moj udvarač, a ja izbečila oči i ne vjerujem da mi se događa to što mi se događa, zar čujem to što čujem...
"Baš zgodno da smo na knjiškom sajmu"...
"Hoćete da kažete da bi na nekom drugom sajmu bilo drugačije?...".
"A da probate na stočnom....".
"Virtuela, vaš sarkazam me privlači, bežite mi poput srne u magli"...
Ajoooooj!!! Trese, Lupa, Udara!!!! Dajte mi zraka, dajte mi vanka, streljajte pjesnike na moju odgovornost!!!
Svinja roditelj mi poslije priznaje da je to neki luđak od kojeg svi bježe...
Post je objavljen 28.10.2008. u 23:15 sati.