U spomen na svoju baku, evo jednog ulomka iz priče, "Bakina"
*************
......... - Ajde pođi, popričaj s njom, ti si uvijek bio njen ljubimac, možda te posluša.-
Bakina je ležala na leđima, sličila je mumiji. Glave umotane sve do usta. Ne znam jeli spava, sjeo sam na stolac do kreveta i tiho prozborio.
- Bakina!-
Ništa. Ponovio sam.
– Bakina!-
- Srićo bakina, došo si vidjeti bakinu, a bakina tebe ne može.- Malo sam zaštekao. Stislo u grlu, kao da sam u osnovnoj školi, na ispitu.
- Ajde, ajde, nemoj se pred bakinom pretvarat, neće bakini ništa biti što nije prirodno.-
- ?.-
- Jeli ovo pomrčina sunca,a?.-
- Nije, nije.-
- A, biće nestalo 'letrike?-
- Nije, bakina, to je zavoj, preko čela i nosa, boli li te?
Nasmiješila se. Znala je stisnut pravi botun.
- Eto vraže, sad će selo opet reć da sam se opila.-
- Neće, ne, reći ćemo de je to od posljedica seksa.- Prihvatio sam šalu.
- Kakvoga seksa, srićo bakina, što pričaš..-
- Reći ćemo da si se sjebala niza skale.-
- C,c, to, seks, nije baš, jelda.- nasmijala se.
- Onda ćemo reći da je bila pomrčina, pa si pala.-
- Je sinko moj, srićo bakina, sve mi se pomračilo, a samo sam jednu čašu popila.-
- E,bakina, ma čaša je bila od litre.-
- A, srićo bakina, baka slabo vidi.-
- Rekoh ja da je čaša kriva, ne znam zašto rade te velike čašetine.-
- I ja se to pitam, iđeš iz nje pit, i viš što se dogodi.-
- Bakina!-
- A? -
- Ja bi da te odvezem u bolnicu, dolje kod sebe, oćeš?-
- A, a, -Zatresla je glavom. – Srićo bakina, meni je devedeset i prva, ja nemam svojih vršnjaka za popričat o našim vrimenima. Za kopat po uspomenama, sitit se ondašnje ljubavi. Vrime je prošlo priko mene, ostavilo me, ovo vrime nije moje. Tvoj dida počiva ima šezdeset i šest godina. Što ja čekam? Ne, nema bolnice, nema dotura, znam ja što slijedi, obavila sam razgovor sa samom sobom, i nemoj biti tužan.-
Post je objavljen 28.10.2008. u 19:50 sati.