gledanje televizije;
odavno vec ne gledam TV, ili bar mislim da ne gledam.
primetio sam to pre par godina kad sam potroshio fine pare na veliki tv i kad sam shvatio da ga "gledam" samo kad ga roditelji ostave upaljenog pa mi smeta (u istoj je sobi kao i komp za kojim sedim po ceo dan). ili kad vidim neshto malo bolje (retkost) pa odvojim par minuta..
mada u poslednje vreme hvatam sebe kako sve vishe i vishe blejim u TV.
zavalim se u stolicu, dignem noge, okrenem se od kompa i pojacham zvuk ..
razlog - kablovska.
izgleda da nisam gledao televiziju do sada jer je bila do zla boga dosanda i glupa. i sad je generalno ali gledam par stranih programa (explorer, histori i sl), imaju chak i titl. uglavnom.
nedavno uhvatim sebe kako gledam neku emisiju o spartancima (onaj film 300 je totalna glupost. narochito posle chitanja "ognjene kapije"), ulazi cale i ja mu neshto objashnjavam i kazem da sedne da pogleda i kontam da nema prevoda.. pomislim: "uhh, ovo ce da mu bude jako dosadno"
slushanje radija;
radio ne slusham niti sam ga ikada slushao.
imam radio chak i na mobilnom telefonu. u prethodne dve godine dvaput sam pokrenuo tu aplikaciju. jednom da vidim gde se pokrece i drugi poot da namestim par stanica (memorishem). sad mi ne pada na pamet da ga pokrenem chak i na nekim duzim putovanjima (kad radije slusham mp3 sa kartice u telefonu).
- i da me neko pita (npr, anketa na ulici) da li slusham radio odgovorio bih - nikad.
i slagao bih.
jutros u autobusu (na putu za posao) shvatim da svako jutro (ili bar ona jutra kad idem na posao. busom.) slusham radio. ponekad neke glupave pesme ponekad i neke normalnije. zavisi valjda od "majstora" (vozacha).
- i onda na poslu. po ceo dan muzika iz radia (bar kod nas u kancelariji)
ponekad chak ista radio stanica.
zlo u meni;
uhh, generalno svi za sebe misle da su dobri ljudi. chak i kad naprave neshto zlo pomisle da su to napravili iz pravih pobuda ili zato shto su morali. ili sl. "cilj opravdava sredstva" (na stranu to stho je moje misljenje da ljudi i ne mogu da budu zli vec samo glupi. pravo zlo je neshto mnogo vishe. vidi se u organizacijama ili drzavama)
ali stvarno pomislite svashta o sebi kad se obradujete tudjoj smrti :D
onako - od srca se obradujete kad chujete da je neko umro.
bilo je to pre jedno mesec dana, vracao sam se pa posla, onako umoran i smoren uveche.. i vidim na ulazu u zgradu smrtovnicu - ona iritantna baba od komshinice je konachno preminula.
o srece, o radosti. odmah mi se popravilo raspolozenje.
-bila je smorna, naporna i zlobna josh od '96te ili takoneshto.
odmah sam se presvukao i trk kod komshije;
"shta radish?"
"evo gledam neku utakmicu"
"je' si chuo?" - mahnem glavom prema njenom stanu
"da, da" - i kez preko njegovog lica
"valjda cemo sad da dobijemo neke normale komshije" - i smejemo se obojica . .
(evo i sad sam sav radostan dok pishem o tome)
- a i jednom kad na sebe ne gledash kao na dobricu (nemash vishe skurpula, jel se tako kaze. pitam se shta li znachi, hehe) nekako ti lakshe da oterash nekog u tri pichke materine :)
valjda dobijesh vishe samopouzdanja .. ne kazem da sam prekonoci postao losh, dodushe.
buahahahaha !