Mislim da bi bio red da i napišem neki post. Vrijeme je tako brzo proletilo. Čovjek to ni ne primjeti kada je okupiran poslom, obvezama, svojim aktivnostima, problemima. Svašta se dogodilo tih dana. U školi je ludnica, svaki dan nešto pitaju, pišu se testovi, lektire, ugrađuje nam se novo znanje potrebno za držanvu maturu ddddd, koju ja ne mogu smisliti. Iskreno strah me je toga, jedino kaj me tješi je to da smo svi (moja generacija) u tom sosu. Pa se to lakše i podnosi. Uza sve to uginuo mi je pas. Moj REx! Ahh , cijeli tjedan sam zbog toga bila u bedu. Strašno mi je bilo. Dugo nisam osjećala takvu bol u srcu i anksioznost koja me znala uhvatiti i dugo držati. No u našu kuću je ipak došlo veselje. To se veselje zove Suny! Mala križanka jazavčara i labradora. Preslatka je. Uzeli smo ju iz azila. I tako spasili. Bilo je po noći buđenja trčanja van, cviljenja. Al i to smo prebrodili. Volimo mi našu Sunchy! I to je to. Ne znam što da više pišem... izgubila sam inspiraciju, volju. Uglavnom sve je po starom.... ajd pozdrav svima!
Post je objavljen 26.10.2008. u 18:16 sati.