Marketing
Kasno večernje piskaranje....
Uvatila me panika i strah.
Mislila san da ću poluditi od čežnje.
Došlo mi je da plačen,teško dišen.
Spoznaja da san se previše vezala.
Sviđa mi se to...ali čemu ovo vodi?
Stariji je,ozbiljniji,moja ruka podrške,moje rame za plakanje...
Mogu li i ja to njemu ponuditi...
Ne znan mogu li...
Želin da mogu...
Što kad dođe svemu kraj?
Vridi li opet proživljavati...
Patiti za izgubljenim...
Tuga,nesvrstanost....
Vidiš li moj osmijeh dok mislin o tebi?
Je li znaš da sad mislin o tebi?
Brinen se,znaš li to?
Ne želin te izgubiti...želin te sačuvati...
Strah me...ne znan reći ono što mislin...
Izražavanje mi nikad nije bilo jača strana....
Bojin se da ću te zbog toga i izgubiti....
Znaš li koliko mi značiš?....
Puno....
Post je objavljen 24.10.2008. u 23:58 sati.