Danas je tjedan dana otkako sam nezaposlena. I već mi je puna pipa.
Fali mi posao. Fali mi intelektualna aktivnost.
Poharala sam frendičin ormar. Ona ima prokleto glamurozan posao i jebeno dobro zarađuje. Tako da ja danas vrludam gradom u Loubotinkama s crvenim potplatima (prošla sezona, ali briga me! Ipak je to pravi Christian Loubotin!) s Fendicom preko jedne ruke i jorkširskim terijerom ispod druge (ne, nije moj. Ali mu treba malo zraka). Studeno je i dan je šugav i mračan, a ja nikako da se skinem od splitske navike nošenja naočala za sunce svaki dan i po svakom vremenu, tako da sam tapkajući u polumraku opalila u klupu na Cvjetnom.
Plaću sam gotovo svu iscijedila. Tako da se više ne usudim ni visiti po dućanima. A da sam bar uspješno šopingirala...
Dosadno mi je.
I pitam se kako razne Vlatke Pokos i ine ne crknu od dosade živeći takvim životima kakvima već žive.
Sutra me očekuje još jedan razgovor. Dalje ne znam...
Post je objavljen 23.10.2008. u 13:36 sati.