POLARIZACIJE U SRPSKOM NARODU
POSTAVLJA SE PITANJE NIJE LI I POLARIZACIJA SRPSKIH PISACA PRVE POLOVINE XIX VEKA NA PROSVETITELJE I ROMANTICARE,NA SVOJ NACIN,IZMEDJU OSTALOGA TAKODJE BILA IZRAZ OVE OPSTE POLARIZACIJE U SRPSKOM NARODU NA PRIPADNIKE"NOVE"I"STARE"SVESTI.Na putu u buducnost,Dositej Obradovic,Stefan Stratimirovic,Lukijan Musicki i drugi prosvetitelji hteli su da iskorene sve tragove paganstva u srpskom narodu.
Na celu sa Vukom Karadzicem i Njegosem,romanticari su krcili puteve srpskoj knjizevnosti afirmisuci i pagansko kultno nasledje,pre svega narodne pesme,obicaje i jezik na kome je od starine stvarana narodna poezija.
U svetlosti ove polarizacije,do koje je dolazilo ne samo u masi vec i u intelektualnim vrhovima,razumljiviji su i neki poznati sukobi izmedju prosvetitelja i romanticara.Ilustracije radi,zadrzacemo se samo na dva slucaja.
Mitropolit Stratimirovic bio je narocito ostar prema Vuku kada je ovaj 1826.u"Danici"objavio kalendar sa narodnim imenima hriscanskih praznika:Bozic,
Djurdjevdan,Nikoljdan,Ivanjdan,Ilinjdan itd.Prijavio je Vuka Karadzica beckim vlastima,sto u ranijim sukobima nije radio.Za dalje ucvrscenje hriscanske vere kod Srba,Vukov kalendar doista je bio velika opasnost.DONOSECI NARODNA IMENA PRAZNIKA,ODNOSNO IMENA NARODNIH PRAZNIKA,NOVI KALENDAR JE,U STVARI,BUDIO SECANJE NA STARE KULTNE OBICAJE,KOJI SU POD VIDOM SVETKOVANJA HRISCANSKIH PRAZNIKA ZIVELI U NARODU KAO OSTACI STARE,MNOGOBOZACKE VERE.Teoloski obrazovani i pronicljivi mitropolit odmah je uocio sustinu stvari i energicno se suprotstavio Vukovom kalendaru,koristeci se tom prilikom i austrijskom policijom.Nerasprodani brojevi"Danice"uzapceni su zajedno sa polupaganskim kalendarom,a Vuk je,u narednim godistima,morao da objavi kalendar sa pravim imenima crkvenih praznika:Rozdestvo,Hristovo,sv.Georgije Velikomucenik,
Voznesenije,sv.Jovan,sv.Nikola,prorok Ilija,itd.
Slicne prirode je bila i Njegoseva netrpeljivost prema Dositeju Obradovicu,iako ona ima i druge,cisto politicke i verske razloge.Protestvujuci kod kneza Milosa zbog izdavanja Dositejevih sabranih dela u Beogradu,Njegos je napao i samog Dositeja Obradovica zato sto je radio"na podruganije svetinje slovenske"."Ja bih Dositeja",pise on avgusta 1837.u pismu Milosu Obrenovicu,"pocitovao da je umio svoj dar dusevni obratiti u korist nasega naroda,ali ga obratiti nije umeo,i zato ga prezirem kao coveka koji nije vidio u sto se sadrzi sreca narodna".
U istom pismu,mada je ne mnogo pre toga na Cetinju prvi medju vladarima ukinuo cenzuru,Njegos se zalozio za zabranu Dositejevih dela!Na prvi pogled neshvatljivo,pa ipak sasvim razumljivo ako se,na jednoj strani,zna sa kakvom ostrinom se Dositej obarao u svojim delima na narodne obicaje i druge paganske tragove kod Srba i,na drugoj,koliko je Njegos,kao pesnik,intimno bio vezan za sve sto se u Crnoj Gori sacuvalo od drevne,patrijarhalno-plemenske
kulture.
DOSITEJEVI NAPADI VREDJALI SU ONO NAJDUBLJE,NAJTANANIJE I NAJVREDNIJE U NJEGOSU:SAME MITSKE IZVORE NJEGOVE LIRIKE.Otuda ono divlje"PREZIREM DOSITEJA".Odjekujuci iz dubina pesnikova bica,ono na neki svoj nacin,i tonom i smislom,otkriva aktuelni sukob izmedju"nove"i
"stare"vere.U ovom slucaju,sukob izmedju hriscanskog teologa i prosvetiteljskog propovednika Dositeja Obradovica,na jednoj,i pesnika Petra Petrovica Njegosa,na drugoj strani.
Na kraju ovog poglavlja o dvoslojnosti srpske verske i nacionalne misli pocetkom XIX veka,spontano se namece pitanje DA LI JE OVAJ SUKOB IZMEDJU DOSITEJA I NJEGOSA,KAO POLEMIKA OKO MITSKOG I RACIONALNOG,OKONCAN ILI SE PRECUTNO NASTAVIO DO NASIH DANA.
Post je objavljen 16.10.2008. u 17:07 sati.