zbog pisma potjerani u ništavilo dana
zaplakali nad sobom
kada majke nisu bile spremne
nositi se s nama
ovakvima
stavljamo naočale
oči nam ne vide
a gledamo
stavljamo kreme protiv prvih bora
a tako ih volim oko očiju
zato volim starije
naborane
pametne
kada mi pričaju
a ne grle me
koncentracija
uvijek snažna ali kratka
tjera svoj ekstremni ekstrem
kada ljubim glavu gubim
a kada čitam
vrijeme se izgubi
kada čistim
sve se blista
a kada pišem
okušavam se
ne pušta me
kičma me boli
oči suze
ali ne plačem
i opet bih se samo valjala po tepihu gustom
samo bih se valjala plahtama
koje mirišu na parfem njegov
opet bih se samo valjala
mirisala kose
kožu upila
nudila svoj vrat
sebe ostavila
dosta igranja
svjesna sam
ovo je početak kraja
Post je objavljen 15.10.2008. u 09:36 sati.