teren me stište i topi se to meni
postajem sve teža a moje misli kao da nisu dio mene...
gubim se i tražim izlaz ali nema ga...
nema više ničega osim njega...
tame je blizu...
teškim koracima približava mi se
a ja...ja stojim i gledam u nju...kaod a ništa ne mogu...
progutat će me pa što...
kao da je to nekom bitno...
možda njemu ali opet ćemu nada
ćemo bol kad ionako nema više ničeg....
dragi moji...da dugo me nije bilo i vjerovatno me dugo neće ni biti jer ne stignem..
tj možda i stignem (da ne lažem) ali kao da mi se više neda...
neke stvari postale su mi bitnije od ovoga...fali mi čitanje onim lijepih riječi..fali mi pisanje
mojih dubokoumnih rečenica i fallite mi vi...
sve ovo sam zapostavila ali eto možda jednog dana ponovno steknem naviku pisanja jer sada ju baš i nemam...
da ne budete u zaostatku evo reću ću vam nešto:
- i dalje sam sretna i zadovoljna
- i dalje imam njega i volim ga već godinu dana
-svađam se u poslijednje vrijeme jako često jer ne mogu podnijeti sebičnost svog razreda..
ljubi vas vaša little cherry i pozdravlja do nekog idućeg puta
Post je objavljen 14.10.2008. u 17:01 sati.