OSVETA KAO FENOMEN,PAGANSKOG JE POREKLA
MILOS JE ODBIO LAZAREVU IRONICNU ZRTVU:ZDRAVICU NJEMU,POTENCIJALNOM VIDU.ALI ON,MILOS OBILIC,PRINECE ZRTVU HEROJSKOM BOGU SVOGA NARODA NA NACIN SVOJIH PAGANSKIH PREDAKA:umesto jagnjeta,na dan vrhovnog boga zaklace turskog cara Murata,stace mu nogom pod grlo.U hriscanskim varijantama kosovske legende nema"pod gr`oce".(Kod Orbina,ljubeci ruku Muratu,Milos"izvlaci bodez koji je drzao skriven u nedrima i zabija ga Muratu u trbuh".U"Srazeniju"nalazimo stih"I Murata ziva rasporiti".)
Kosovska vecera zavrsava se Milosevim zavetovanjem da ce se osvetiti neverniku,Vuku Brankovicu,onome koji izdaje sve vere.Milos mu se sveti vec i tonom kojim o njemu govori.Rugajuci mu se,on ga i kao viteza detronizuje,ponizava do mere koju je zasluzio:
Vezacu ga uz to bojno koplje,
kao zena kudjelj uz preslicu
nosicu ga u Polje Kosovo.
OSVETA KAO FENOMEN,PAGANSKOG JE POREKLA:PRIPADA PRVOJ A NE POTONJOJ VERI.Suprotno Milosu,a u skladu s hriscanskom religijom,
Lazar nema namere da se sveti svom buducem izdajniku,Milosu,kako on misli.
Kosovska vecera,ciji verbalni megdan medju junacima cini srz pesme,zavrsava se Milosevim ruganjem Vuku Brankovicu.Ali,time se ne zavrsava Miloseva i Lazareva polemika.Moralni dvoboj medju njima okoncace se tek cinom Miloseve herojske smrti posle ubistva cara Murata.Njome se,kao nekom vrstom herojske katarze,Obilic dize do cistog,neokaljanog junastva,te tako na Vidovdan postaje vecan kao i njegov herojski prapredak..
Pobedu u polemici izmedju Milosa i Lazara,zapravo izmedju pohriscanjenog paganstva i cistog hriscanstva,ocigledno odnosi Milos.Novi car,hriscanski svetac Lazar,po pesmi ispao je klevetnik,koji je bez razloga osumnjicio heroja.Miloseva moralna pobeda,buduci da kao konacna vazi za sva vremena,dobila je transcedentni smisao.Po pesmi,Lazar ce stati uz Milosa tek kada i on postane heroj,a ne samo hriscanski martir.Kada i sam potvrdi odanost narodu na nacin dostojan belog Vida:junastvom i smrcu u borbi protiv zla koje u kosovskim pesmama predstavljaju Turci.
Po Cajkanovicu,srpska crkva neprestano je nastojala da detronizuje starog vrhovnog boga.U"Knezevoj veceri"nailazimo na obratan slucaj.OKLEVETANI HEROJ,MITSKI JUNAK KOJI U PESMI ZAMENJUJE VIDA,MORALNO JE POBEDIO HRISCANSKOG CARA I SVECA I TIME SE PONOVO POPEO NA BOZANSKI TRON.Reafirmacija stare vere bila je potpuna:knez Lazar,pripadnik nove,hriscanske vere,primio je i sam neke osobine mitskog heroja.
Narodni pevaci,najcesce,pretvarali su mitske Junake u hriscanske feudalce.Kosovska pesma,pak,menjala je i prekrajala vec formirane"istorijske"likove u pisanoj legendi i hriscanskoj mitologiji,priblizavajuci ih liku paganskog heroja.Tom prilikom,narodni pevac,siri od dogmaticne crkve,nije do kraja detronizovao kneza Lazara.Ostavljajuci mu mnoga dostojanstva hriscanskog cara i sveca,koji se opredelio za drugi svet,carstvo nebesko,pesma je kneza Lazara samo do izvesne mere paganizovala.Pripala mu je poznata kosovska kletva,koja,i po poreklu i po duhu,nije hriscanska vec paganska:
Ko ne dodje u boj na Kosovo
od ruke mu nista ne rodilo.
ni u polju bjelica psenica,
ni u brdu vinova lozica.
U srpskoslovenskim slovima,koja su uticala i na narodno predanje,Lazar je kultna licnost.Medjutim,u cetvrtom delu Vukovih"Komada od razlicnijeh kosovskijeh pjesama"on ne dostize Milosa po junastvu.Imajuci u pameti da ce Lazar previse primiti k srcu brojcanu nadmoc neprijatelja,te odustati od boja,
Milos moli svog pobratima Ivana Kosancica da kneza ne obavestava o pravom odnosu snaga:
Nemoj tako knezu kazivati,
jer ce nam se vojska zabrinuti
i sva ce se vojska poplasiti.
Post je objavljen 13.10.2008. u 16:24 sati.