LEB I SOL
(Skoplje)
Relativno mala muzička scena u Skoplju je u prvoj polovini sedamdesetih godina uzrokovala da budući članovi grupe Leb i sol često sarađuju u različitim grupama. Gitarista Vlatko Stefanovski (rođen 1957.) i basista Bodan Arsovski (rođen 1956.) su još u petom osnovne imali VIS Jegulje. Vlatko je u početku svirao bubnjeve, a onda su ga prekomandovali u pevača. Gitarista postaje u grupi Iris u kojoj je takođe sa Bodanom, Prvi ozbiljniji rad Vlatko i Bodan imali su u jazz rock grupi Breg koju je predvodio klavijaturista Miki Petkovski. Sa njima je bio i bubnjar Garabet Tavitjan Garo (rođen 1953.). Po Garabetovom odlasku u JNA, Miki Petkovski prelazi u Smak i Breg prestaje sa radom. Sa klavijaturistom Nikolom Kokijem Dimuševskim i bubnjarom Dimitrijem Čučurovskim, Vlatko i Bodan 1. januara 1976. godine osnivaju Leb i sol.
Prve snimke "Etida br 3", "Devetka" i "Pesma za nas" uspevaju da snime za dva sata u studiju Radio Skoplja Prvi nastup van Makedonije imali su aprila 1977. godine u Novom Sadu, kada su svirali kao predgrupa Dragi Mlinarecu. Na osnovu tih snimaka, Andelko Maletić iz Radio Novog Sada ih poziva na Omladinski festival u Subotici. Dobijaju nagradu, prvu širu afirmaciju i ugovor sa PGP RTB-om. Krajem avgusta 1977. godine nastupaju kao predgrupa na koncertu Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme. Sa njima je i Garo koji se nekoliko nedelja pre toga priključio grupi.
Krajem godine učestvuju na sedmom BOOM festivalu u Novom Sadu, a koncertne verzije njihovih pesama "Pod vodom" i "U senci" zastupljene su na ploči "BOOM 77" (Suzy 1978.). Kao predgrupa Dugmetu sviraju u Sarajevu, Novom Sadu i Skoplju. Debi album snimaju u studiju RTV Novi Sad septembra 1977, godine. Producent je bio Josip Boček, bivši gitarista Korni grupe i Vlatkov uzor iz dečačkih dana. Boček je producirao i većinu njihovih sledećih ploča. Na debiju su dominirale jazz rock teme sa etno uticajima a od devet pesama, čak šest su instrumentali. Sva četvorica komponuju, mada je Vlatko najproduktivniji.
U proleće 1978. godine na Opatijskom festivalu, u okviru rock večeri za obradu narodne pesme iz zapadne Makedonije "Aber dojde Donke" dobijaju nagradu za najbolji umetnički dojam i najuspeliju primenu folklornog izraza". Ubrzo izbijaju u sam vrh jugoslovenskih sastava i za drugi album dobijaju mnogo bolje studijske uslove. Prateći stil sa debi albuma, pored visoko ocenjene "Aber dojde Donke", nude instrumentale "Marija", "Akupunktura'', "Uzvodno od tuge". Za vokalnu pesmu "Talasna dužina" tekst je uradio dramski pisac Goran Stefanovski, inače Vlatkov brat, koji će i ubuduće sa njima sarađivati. Iste godine rade muziku za pozorišnu predstavu "Oslobodenje Skoplja" Ljubiše Ristića. Vlatko gostuje na ploči "Stižemo" Laze Ristovskog i Ipeta Ivandića koja je snimana u Londonu. Po glasanju čitalaca lista "Džuboks" 1978. godine osvajaju titulu grupe godine. Komisija iz Zagreba im za muzičku delatnost dodeljuje nagradu Sedam sekretara SKOJ-a, što je tada bilo cenjeno priznanje.
Treći LP "Ručni rad" snimaju 1979. godine u studiju V Radio Beograda, a na dve kompozicije gostuje saksofonista Mića Marković. Na ploči se za nijansu približavaju jazz uticajima, a Vlatko koristi vokal u funkciji još jednog instrumenta, dok autorstvo i dalje dele sva četvorica. Kao ambiciozne, izdvajaju se teme "Kumova slama", "Ručni rad" i "Verni pas". Po objavljivanju ploče Koki (u međuvremenu se zaposlio u Zabavnom orkestru RTV Skoplje) napušta grupu. Na njegovo mesto dolazi Miki Petkovski, ali ih on već 1980. godine napušta i odlazi u Kanadu gde je i danas. Odlučuju da rade kao trio i prave muziku za pozorišne predstave "Divlje meso", "Lepa Vida" i "Sretna Nova 1949.". Zatim odlaze na letnju turneju, sviraju deset koncerata u Skoplju koje je finansirao SIZ za kulturu i pripremaju novi album "Beskonačno".
Ostavši bez klavijaturiste, ali i bez muzičkog trenda kome su bili skloni, a koji je u tom trenutku u svetu zapao u slepu ulicu, našli su se pred prelomnom pločom. Zadr- žali su svoj stil a muziku prilagodili formatu trija. Bodan je počeo češće da svira fretlees bas, doprinoseći maštovitijem zvuku. "Beskonačno" 1981. godine donosi obradu stare narodne "Zajdi", a tu je i Vlatkova "Živa rana", Garina "Kasno popodne" (gost na fligel horni Stjepko Gut) i Bodanov "Skakavac". Toga leta grupu napušta Garo. Novi bubnjar postaje Dragoljub Đuričić (rođen 1954.) koji je došao iz YU grupe. Odmah počinju da rade pesme za mjuzikl Koleta Angelovskog "Džon Piplfoks" i za pozorišnu predstavu "Let u mestu" LP "Sledovanje" snimaju 1982. godine u Studiju Radio Skoplja, a prvi put su sami producenti„ Ploča donosi prevagu vokalnih pesama, a "Nosim tvoj žig" je ponela epitet radijskog hita, Tu je uvršćena i obrada narodne "Mile Pop Jordanov".
Leta 1982. sa pozorištem KPGT dva i po meseca gostuju po Americi. Nastupaju po klubovima i sviraju sa grupom Big Country. Objavljivanjem duplog živog albuma "Akustična trauma" opraštaju se od PGP RTB-a i prelaze u Jugoton. Album Đuričić i Stefanovski "Kalabalak" snimaju sa gostima: Bobi Micev (klavijature) i Peter Kargov (saksofon). Album "Tangenta" nastaje u beogradskom studiju Akvarijus sa producentom Kevinom Ejersom (Kevin Eyers). On je ploči dao ime, jer im se muzika dodiruje sa različitim stilovima. Na ploči gostuju Laza Ristovski (klavijature) i Nenad Jelić (udaraljke). Radijski proboj postigli su pesmom "Kontakt je skup".
Desetogodišnjicu rada obeležavaju polovinom 1986. godine objavljivanjem ploče "Zyučni zid", na kojoj se našla primenjena muzika za teatar, film i televiziju Tu su teme za TV emisiju "Bušava azbuka", pozorišne predstave "Oslobođenje Skoplja", "Tumba, tumba divina", "Koštana" i filmove "Šmeker", sreću je potrebno troje" i "Srećna Nova 1949.". Autori su Vlatko i Bodan, a na snimanju učestvuju Koki, pevačica i glumica Ana Kostovska i Garo, koji se u međuvremenu vratio u grupu. Veći deo materijala uradjen je sa snimateljem Bracom Zafirovskim koga prihvataju kao ravnopravnog čiana grupe. Uskoro im se priključuju saksofonista Goce Micanov i klavijaturista Kiril Džajkovski (ex Bastion), sa kojima 1987.godine snimaju sledeći album "Kao kakao". Odlučuju se za značajan stilski zaokret i nude deset vokalnih pesama. Produkciju su radili Vlatko, Bodan i Braco Zafirovski a kao gosti se pojavljuju Bebi Dol, Ana Kostovska i Roni Vaten (Ronnie Wathen) koji je svirao irske gajde. Tekstove su pisali Vlatko i Goran Stefanovski. Za pesmu "Femme Fatale" uzet je tekst Arsena Dedića. Ovom pločom Leb i sol se ogledaju u vodama trominutnih, komunikativnih pesama i beleže seriju hitova: "Skoplje" (prvi put na makedonskom jeziku), "Kao kakao" (tekst refrena uzet iz knjige "Školice" Hulia Kortasara), "Mamurni ljudi", "Čuvam noć od budnih". Vlatko paralelno radi muziku za film "Zaboravljeni", "Čaruga" i gostuje na pločama Željka Bebeka i grupe Film.
Sledeći album "Putujemo" snimili su 1989. godine u istoj postavi, producirali su ga sa Zafirovskim i ponovo su sve pesme vokalne Vlatko je uradio muziku i tekst za osam pesama, dok je "Sumorno proleće" komponovao Bodan a tekst napisao Goran Stefanovski. Uz goste: Kaliopi (prateći vokali), Zoran Jovanović (saksofon i klarinet) i Kire Kostov (fligel horn), ponudili su osnovnu temu ploče, vezanu za fizička i mentalna putovanja. Jedno vreme sa njima je svirao klavijaturista Valentino Skenderovski (ex Memorija), a zatim se u grupu vratio Koki Dimuševski koji je učestvovao na snimanju ploče "Putujemo". Udarni hit bila je pesma "Čukni vo drvo".
Godinu dana kasnije Vlatko i Bodan osnivaju izdavačku kuću Third Ear Music za koju objavljuju CD "Zodiac" na kojoj je muzika komponovana za istoimenu baletsku predstavu Makedonskog narodnog pozorišta. lz grupe 1990. godine ponovo odlazi Garo Tavitjan i osniva jazz sastav Paramecium koji čine gitarista lgor Dimovski, saksofonista Goce Micanov, basista Ljupčo Stojsavljević i klavijaturisti Valentino Skenderovski i Jovančo Arsovski.
Maja 1991. godine Leb i sol odlaze u Ameriku i Kanadu u postavi Vlatko, Bodan, Koki Dragoljub. Koncert u cenjenom njujorškom klubu CBGB beleže na kompaktu "Live ln New York". Tu se nalazi i zapis sa probe u studiju American, snimak pesme"Blagoslov iz makedonske pravoslavne crkve u Torontu, tema "Going back To SkopIje" snimljena u pokretnom studiju u Torontu, obrada narodne "Uči me majko, karaj me" snimljena u Skoplju oktobra 1991. godine. Grupa je tokom karijere često svirala u inostranstvu: Kipar (1982 ), Rusija (1983.i 1988 ), Italija i Španija (1987 ), Austrija (1988 ), Irska, Švedska i Danska (1990.) U proleće 1992.godine održali su četiri rasprodata koncerta u beogradskom Sava centru i sviraju u amsterdamskom klubu Paradizo.
Decembra 1995. godine u organizaciji Dražena Vrdoljaka, sa Garom za bubnjevima, sviraju u Zagrebu, Puli i Rijeci. Oba koncerta u zagrebačkom Lisinskom odlično prolaze kod publike. Dupli kompilacijski CD "Anthology", sa pedantnim pregledom karijere, grupa je objavila 1995. godine. Poslednji nastup, Leb i sol su održali 13. decembra 1995. godine u Solunu u klubu Milos i po svemu sudeći od tada grupa ne postoji.
Tokom ovih godina članovi grupe paralelno snimaju solo ploče. Koki objavljuje instrumentalne kompakte okrenute jazz zvuku. U studiju većinu instrumenata svira sam. Na koncertima sa njim su Bodan, Garo, Zoran Jovanović, Goce Micanov i gitarista lgor Anastasovski. Vlatko na prvom solo CD-u "Cowboys And indians" svira gitare, bas, bubnjeve i klavijature a pomogli su mu članovi grupe Nityananda, Zlatko Oriđanski (kaval), Mahmut Muzafer (tapan i zurle), Goran Bregović, Goce Micanov i drugi. CD sadrži dvanaest žanrovski različitih pesama, a producirao ga je Braco Zafirovski, Za pozorišnu predstavu "Sarajevo" koja je izvedena u Antverpenu 1993. godine, scenario je napisao Goran Stefanovski, reditelj je bio Slobodan Unkovski, a muziku je radio Viatko. CD sa tim materijalom objavljen je tek 1996. godine, jer Vlatko nije želeo da ga prezentuje dok traje rat. Pored instrumentala, na disku su četiri vokalne teme za koje je tekst napisao Goran Stefanovski. Prihod od prodaje diska namenjen je Domu za decu bez roditelja u Bitolju. Leta 1997. godine objavio je treći solo CD "Gipsy Magic" sa muzikom za istoimeni film reditelja Stoleta Popova. Pored obrada ciganskih pesama tu je i Vlatkov autorski materijal na tragu ciganskog melosa. Na snimanju su učestvovali Ana Kostovska (vokal), Gazmend Beriša (violina i vokal), Medo Čun (klarinet), Skender Amet (klavijature i harmonika), Saško Gigov (tarabuka) i drugi. U isto vreme, u kućnom studiju je snimio akustičarski etno CD "Kruševo" sa Miroslavom Tadićem koji svira klasičnu gitaru i ima zapaženu karijeru u Americi. Predviđeno je da taj CD izađe za japansku kuću MA Recordings. Vlatko paralelno sarađuje sa multimedijalnim umetnikom Kurtom Hofšteterom (Kurt Hofstetter) iz Austrije.
Tokom karijere, Vlatko je dobio Estradnu nagradu Jugoslavije, nagradu Sterijinog pozorja za muziku u predstavi "Oslobođenje Skoplja", na MESAM-u 87 je dobio tri Zlatna gramofona, nagrađen je za muziku u filmu "Za sreću je potrebno troje", a dobio je i povelju grada Čikaga. Od 1995. godine je radio muziku za filmove "Self Destruction" Erbina Altanaja, "Tri letnja dana" Mirjane Vukomanović, TV film "Nebo gori modro" Jureta Pervanja, pozorišnu predstavu "Sizif" Dušana Jovanovića i balet "Vakuum" Rasime Risimkin. Početkom 1996. godine formirao je trio koji još čine basista Aleksandar Pop Hristov (svira u Filharmoniji) i bubnjar Mihail Parušev (ex Arhangel, Seth). Sa njima Vlatko planira da objavi ploču krajem 1997. godine.
Dugo najavljivani CD "Endless view" Bodan Arsovski je objavio 1995. godine. Sa
njim su u studiju radili Pece Atanasovski (gajde), Koki Dimuševski, Đole Miškovski (klavijature), Zoran Jovanović, Sabit Tahiri (def) i Goce Micanov. Ponudio je osam instrumentala od kojih je jedan folk orijentisana "Sitna Lisa" komponovao Pece Atanasovski. Pod imenom Ezgia Band oni su često nastupali, ali je posle smrti Pece Atanasovskog, Bodan smanjio aktivnost grupe.
Polovinom 1995. godine Garo Tavitjan i grupa Paramecium su u Skoplju objavili CD "Live" na kome su snimci sa njihovih nastupa. Širi izbor snimaka objavljen je na kaseti dok CD sadrži šest tema koje je pretežno komponovao Garo, a tu je i obrada narodne "Koljo". Sledeći Garin CD sadrži žive snimke sa samostalnog koncerta koji je 25. juna 1995. godine održao u skopskom prostoru Kuršumli An. Tada je obeležio tridesetogodišnjicu rada. Garo je pored toga komponovao muziku za baletske i pozorišne predstave, a za svoj rad je dobio nagradu Trajne vrednosti.
Leb i Sol - Aber Dojde Donke
Post je objavljen 13.10.2008. u 11:05 sati.