- Dragi oče zgriješio sam.
- Koji su ti grijesi?
- Eto! Plesao sam jebozovno. I to nekidan sa muškarcem!
- Moli deset Zdravomarija i meni popusi kurac pa će sve biti u redu i oprošteno!
S dragim našim kršćanstvom i njenom uplitanjem u seksualnost oduvijek sam imao problema. Kako ti netko tko se ni ne jebe može pametovat kako bi se trebao ponašat u vezi toga. Zašto bi to trebao bit grijeh? To mi nikad nije bilo jasno.
Kad bi i par puta se našo na toj misi zbog rodbine fascinantno mi je bilo gledat ljude zatupljenog pogleda. Misle na jedno, dok onaj na propovjedaonici sere gluposti. Moja "najdraža" rečenica iz Biblije: "Blago siromašnima jer njihovo je kraljevstvo nebesko". To je bilo krajnje opravdanje za svu društvenu nepravdu, licemjerje i iskorištavanje od drage nam Crkve. Drago mi je što kršćaninom nikad nisam bio. Čak i kad sam kao dijete u osnovnoj možda i htio jer eto htio sam biti uklopljen.
Počeo sam se ponašati opet jebozovno. I baš mi je super. Žao mi je što nisan stiga onom malom amerikancu kurac popušit da pokažem odanost establišmentu. Ha ha! Dobro je bilo opet "malo" plesat. Nakon tog plesa u ITD-u odmah sam dobio ulet od par likova. Šteta sam tog tihog satira otresao od sebe jer sam mu bio previše. Plesanje nije jebanje, ali nekima je očito dobra predigra.I taman kad eto nemam više problema sa svojom jebozovnošću i da žene se vrte oko mene i mislim da ću uskoro oko nekih od njih počet se vrtit dobijem novi napad i to na dub koncertu u mom omiljenom prostoru. Pauku. Iz vedra neba netko je imao problema sa mojim izvijanjem, vrćenjem, plesanjem i načinom oblaćenja jer eto nastojim ne izgledat isto. Dan nakon unatoč bolovima u nogama i rukama od debila kojeg sam bar opalija po jajima iša san plesat opet jer mi je eto bilo potrebno. I pogleda san Tetoviran ružu. Uvaljuju mi se žene opet i opet.I eto čini mi se premda mi ne daju stimulans kao muškarci ipak moram priznat da su mi neke privlačne. Mislit kurcem ili glavom. Pa ljudi i kurac je dio čovjeka konektiran nekako na mozak. Od svih u zadnjih tjedan dana jedna zapravo. Ima ono nešto muško i sigurno u sebi. Da ne palim se na standardni porno izgled. Duga kosa, štikle, tra la la
Ono što mi smeta kod odnosa sa ženama bar nekim jest manipulativnost Here koju imaju. A kod muškaraca ja se osječam ponekad kao Hera i to mi se ne sviđa. Lijepa i zla. Jer Zeus ju je varao. A ona zbog toga svoje spletke sklapala i vukla. Jer žena se uči da bude dobra, a muškarcu je dozvoljeno da divlja okolo i svijet kroji po svojim pravilima. Dok ona mora bit ponizna i bar izvana pokazati da je "dobra, čista i nevinašce", a u biti uopće ne mora bit takva. Muškarac kad dosta pojebe je faca, a ona je kurva pa eto mora izvana gradit neko drugo lice. Izvana majka, a kurva bi htjela bit ili i je. I često joj društvo ne ostavlja izbora ili je bar tako tretira. Muškarac kad napusti dijete on je boem, jer on ide tražit sebe, a kad to napravi žena ona je samo zla. Čudovište. Manipulativan sam se ponašao samo prema jednoj osobi u svom životu. To je bila Terpsihora ili Maja. I ne želim nikad više biti takav. Sad mi je super što smo opet dobri. I ne sekiram se više zbog toga. Zbog nikog. Prvi post nazvao sam Suze sina razmetnog sa slikom od Rembranta koji je imao težak život. Umrlo mu je mnogo djece za koju se nije mogao brinut.Finanacirat. I bio je katolik. Mislio sam tad da se razmećem vremenom, no sad znam da ne. U mojoj obitelji mi je oduvijek išlo na žice što ja moram igrat ulogu dobrog i odgovornog sina. Dok bi se starci svađali mene bi još kao dijete pitali što ja mislim i silili me da biram. Tad sam naučio balansirat na obje stolice bar povremeno. Loptali su se djetetom. A sad kad sam se razmetnuo vremenom od njih i shvatio da ja mog oca nisam dužan odgajat, jer misli da smo mi svi krivi za njegove probleme, a ne on sam. To se ponovilo bezbroj puta i svoju lekciju sa pedeset i nešto neće ni shvatit. Kod njega mi je uvijek išlo na živce što ja u tom odnosu nisam znao tko je dijete. A on je jadan rekli bi svi. A što je s bakom i mamom. One su više no itko nosili teret u toj obitelji. Danas sam ga nazvao čisto da se baka malo odmori od njega. Jer nije zaslužila da sav teret padne na nju. Eto pizdi opet po meni. Jer je po svima već pizdio pa sam i ja na red nekako došao.
Melankolik je kažu vezan uz svijet stvari. Dok sam bio mali nismo imali puno stvari pa sam ih naučio za razliku od današnje djece više da ih cijenim. Vezao bih se uz neke. Pridavao im značenje. Razvio sam zato fetišistički odnos prema nekim stvarima. I dan danas pazim što ću kupit, hocu li ih koristit. Pazim na svaku. Reklo bi se. Rađe ću dat pare na nešto što me zanima, a ne na nešto što društvo kaže da moram imat. A što se tiče stvari uvijek sam se volio družit s ljudima koji pričaju o stvarima koje su im super, a ne o stvarima koje znaju. I super mi je priča kako sam svoju zimsku jaknu zaradio. Freuda, Junga i sve ostalo na ovom blogu smo prošli. I nije mi žao. Trebalo mi je da se sredim. Odjebem ga. A mom ocu i za sve njegove gluposti, frustracije i djetinje komplekse i gluposti raznih licemjera imam samo da kažem ono što bi rekao Mladen Stilinović. Napisao sam ovu knjigu kad nisam imao vremena. A za neke sam ljude imao i previše vremena.
NEMAM VREMENA NEMAM VREMENA NEMAM VREMENA NEMAM VREMENA
NEMAM VREMENA NEMAM VREMENA NEMAM VREMENA
NEMAM VREMENA NEMAM VREMENA
NEMAM VREMENA
Post je objavljen 12.10.2008. u 19:12 sati.