nisam otvorena osoba.
osoba koja će reći što osjeća.
ne znam zašto.
mislim da sam to naslijedila od tate.
jednostavno nisam pekmez.
mislim, nije da me to čini pekmezom,
al ono.
ne govorim takve stvari.
to se zna, ne?
sasvim je jasno.
ili nije.
u svakom slučaju sam mislila da je jasno.
uglavnom, stvar je u tome da imam problem.
ja sam problem.
i izgleda da je taj problem nerješiv.
jer da je rješiv, već bi ga odavna riješila.
čisto zato jer ga želim riješiti.
jako jako.
i znam da ću taj problem plaćati još jako dugo.
jer se neće riješiti.
a zagorčavat će mi život.
kvragu, imam 17, a usro me do bola.
poanta je u tome da ni ne znam kaj govorim.
a imam potrebu nešto reći.
jer sam to ja.
ja lajem.
stalno.
hoću biti obzirna i otvorena i sve što ide uz to.
hoću biti onaj kalup iz američkih filmova.
bude li mi lakše?
ne znam, ali nekome drugome će zasigurno biti.
valjda.
Post je objavljen 12.10.2008. u 17:17 sati.