Ok, dugo se nisam javljala, ali sve zbog toga šta sam provodila jutra na faksu u kantini pijući kave, popodneva kući eksperimentirajući s povrćem i na kavi s majkom, večeri na Facebooku očekujući da će mi se javit J., slušajući Meadows of heaven, te gledajući TV ako je kakav zanimljiv film.
Istina, bilo je dana kada sam večeri provodila u Splitu.
Charles mi je dao snage da smognem hrabrosti i upoznam Isusa, jer prije bi bila presramežljiva da tako nešto napravim, da upadnem dečku koji mi se sviđa i poljubim ga. Obično sam dane provodila nadajući se da će me primjetit i da će imat sposobnost telepatije pa vidjeti u mojim mislima da mi se sviđa. Više sam se ponašala kao cura u pubertetu koja samo mašta da će njen princ na bijelom konju doći i poljubit je i da će bit zajedno sve do kraja njihovih života, ili dalje ako nađu Gilgamešovu travu ili sretnu koga iz obitelji Cullen...
Ono, fakat, postala sam sretna... Ali baš sretna jer sam saznala da postoji mogućnost da osjetim i upoznam Isusa, da me ispuni srećom, da mi otvori srce, ujedno sam saznala da se sviđam onom dečku J.
Znate, bilo bi super kada bi tu bio početak nove pagine nella vita mia, kad bi bili zajedno jer ga v...., upsy-dasy, jer mi se sviđa, a i ja se njemu sviđam, ali nije, baza je da se ništa nije promijenilo, ja sam ostala sama, on je ostao sa svojom "amo reć" curom.
To je normalno, jer mi se zadnje ~ 4 godine još nikako nije dogodilo da bi se ja sviđala nekom dečku koji mi se sviđa. Ja bi patila za njim neko vrime, postavila prioritete u svom životu( a to je položit sve ispite na prvom roku), progutala knedlu, sramotu i nastavila dalje uzdignute glave.
Samo bi postajala sve tužnija i te bi se tuge redale jedna na drugu tvoreći slojeve različite boje, intenziteta, jačine i onda bi upoznala nekoga tko bi bio super, tko bi me osvojio svojim osmjehom, očima, razmišljanjima i te bi se tuge malo povukle i meni bi osmjeh zatitrao na licu....
Tako je bilo s J. Njega sam upoznala, a da ga nikad nisam prije vidila, osvojio me osmjehom, očima kad se smiju, jer bi se prije događalo da su mi se sviđale osobe koje sam već znala, koje su mi se sviđale u nekom periodu mog života, sve do njega.
Nemojte sad mislit da mi se sviđaju sve muške osobe koje upoznam, ma nikako, kad bi bilo tako našto bi ja ličila?!?
Sviđa mi se J., ali baš ludo, već neko vrime, ali sinoć ono šta nam se desilo samo je ispunilo moje srce njime u potpunosti.
Bili smo vani, ali je to bilo više ono samo da se vidimo jer smo ipak prijatelji. Sili smo na terasu kafića, Mjesec je sjajio iznad nas, skoro pa pun, ulična svjetiljka je malo iznad nas blještala u oči, ljudi su se polako počeli okupljati po trgu, ali to ništa nismo vidjeli, barem ja, neznam za njega.... Ja sam vidila samo njega, jer smo bili sami, nikoga drugog nije bilo kraj nas...
Kad smo se prebacili unutar kafića, na etažu za nepušaće, rekla sam mu da je malo preočito...on da zna, ali da nezna šta bi reka, ja da nebi tila time šta je preočito da ga potjeram i da me počme izbjegavat, on da neće....
Kad je otišao u WC ja sam se ustala i kroz prozor gledala na trg, kad je došao stao je blizu mene, ja sam se okrenila i pitala ga bili se ljutio kada bi ga opet poljubila....i zatim sam ga poljubila, ljubili smo se, odmaknuo se i rekao nešto na engleskom u stilu da ga iskušavam, ljubili smo se opet.
Kad smo otišli šetali smo se, došli na plažu i tamo se ljubili s time da sam ga ja ispitivala o njegovoj curi, ali na engleskom i zajebavala sam se kako bi ona reagirala kada bi joj netko rekao da je vidio njega i neku curu kako se drže za ruke i ljube. Baš smišno.....
Ugl. kada govorim na engleskom onda neznam stat, samo govorim, valjam baze, sarkastična sam, podrugljiva, ali samo na svoj račun...valjda... :-D
Otpratio me kući i kad je parkirao pustio je od Ramonna Supergirl i josephine, ljubili smo se...i to dobrih sat i pol vremena, od 23:57 do 1:26.
I nismo se usredotočili samo na usta, već vrat, trbuh, čelo, obraz.
It was so beautifull. so unbelievable, I told him that I`m going to fall in love, he said: "Please don`t, because I don`t want to give you some fals hope`s"...
So you can see that in this case I`m unbeloved, his girl took victory, and I...well I`m going to worship frienship between us no matter what, because if I can`t be his beloved than I`m going to be his friend. This way or another I win, I am close to him, even those two hours a week when we see us on coffee.
And so ends the love battle...she won...
Post je objavljen 12.10.2008. u 12:11 sati.