Umetnik-građanin / Umetnica-građanka
Kontekstualne umetničke prakse
Peti međunarodni Oktobarski salon predstaviće one umetničke prakse koje se već dugi niz decenija nazivaju umetnost u kontekstu. Od početka devedesetih godina do danas, kontekstualna umetnost je i na međunarodnoj i na srpskoj umetničkoj sceni konstituisala bitan deo umetničke produkcije, i stoga, kao kustoskinja ovogodišnjeg Salona želim da ponudim izložbu na kojoj će
radovi koji se bave različitim kontekstima biti postavljeni na istu komparativnu platformu.
Izložba Umetnik građanin / umetnica građanka nema nameru da kontekstualnu umetnost koja je poznata još od sedamdesetih godina (i čiji je jedan oblik bila i institucionalna kritika) proglasi novom tendencijom, već će pokušati da ponudi mapiranje umetničkih i teorijskih pozicija koje preispituju pojam autonomije umetnosti u današnjim demokratskim društvima, u kojima, bilo da se radi o zapadnim demokratijama sa dužim istorijskim stažom ili pak o novim
postkomunističkim demokratijama, postojanje i delovanje civilnog društva nije uzeto zdravo za gotovo, već je aktivni, čak svakodnevni, rad u procesu.
Stoga, ova se izložba naslanja na pojam konteksta koji u savremenoj teoriji kulture nije shvaćen kao pasivna realnost ili kao statična konstelacija prema kojima se umetnici odnose ili o njoj referišu; naprotiv, oni umetnici koji rade sa kontekstom aktivno ga proizvode, kako to tvrdi Martin Bek: „Kontekstualna umetnička praksa ne rekonstruiše niti prezentuje određeni kontekst,
već mora sebe da razume kao agensa koji aktivno proizvodi kontekst u kome deluje.“
Ono što se danas u teoriji naziva „društveni obrt“ u savremenoj umetnosti (Kler Bišop) tiče se aktivnosti umetnika/ca koji svoju ulogu javnog intelektualca praktikuju putem umetnosti, poput Pjera Paola Pazolinija, „pesnika građanina“, na primer. Naziv izložbe, stoga, ne sugeriše temu izložbe, jer se radovi na izložbi bave velikim brojem tema; naziv izložbe trebalo bi da ukaže da ćemo se na njoj susresti sa umetnicima koji se kritički – rekla bih, politički – pozicioniraju prema „datoj realnosti“, datom kontekstu: to su umetnici i umetnice koji dovode u
pitanje politiku reprezentacije, odnose moći, preispituju umetničke i političke institucije, kao i sopstvenu umetničku produkciju koja danas nastaje u uslovima „relativne autonomije“ umetnosti (S. Šeik): ta autonomija je relativna s obzirom na to da savremena umetnost s jedne strane i dan-danas zavisi od politike reprezentacije koju primenjuju državne instance (najbolji primer su ovde nacionalni paviljoni na Venecijanskom bijenalu, na primer), a s druge strane ona zavisi od umetničkog tržišta i podložna je komercijalizaciji.
Kustosica- Bojana Pejić
http://www.oktobarskisalon.org/
Post je objavljen 02.10.2008. u 00:08 sati.