Nekak mi je u nekim mojim lepšim godinama (one sa brojem 2 kaj počinju) bilo sve super. Mislim u kurcu je bilo ali s ovog stajališta to nekak izgleda sve super. Ono kaj je sigurno bilo bolje je memorija. Jebemu pa za par godina ću morat pločicu oko vrata nosit da me neko može doma poslat kad odem u dućan.
Evo neki dan. Tri puta – TRI PUTA! – mi se desi da ostavim nešto i više to ne mogu nać. Ne ista stvar. Tri različite stvari. I nema ih. Jednu sam našla. Sasvim slučajno i pojma nemam kako je tamo dospjela. Pojma nemam.
Jedno dobro u svem tome kaj ću se možda jedan dan bacit mužu oko vrata i reć – oooo komad a koji si ti? Ak se budem mogla bacat još.
Post je objavljen 10.10.2008. u 16:15 sati.