Pregled posta

148 post, dvi godine bloganja i svakakva statistika

A ne ne. Nema šanse da pišem sad o tome kako sam već dvi godine na blogu. Ustvari ne mogu virovat da sam već dvi godine na blogu.
Imala sam ja svoje pauze veće i manje.
Imala sam ja svoje faze kad sam vodila računa o tome koliko mi je komentara ostavljeno na post.
Imala sam ja svakakve svoje faze.
Ali ova mi se najviše sviđa.
Neki dan mi je jedna osoba rekla da su moji postovi preiskreni, ali da imam sreće da me samo komentiraju oni koji me vole. Pa se ja valjda tako opušteno ovdje i osjećam. Trabunjam i pišem kako mi dođe i šta mi dođe, ne šetam baš po drugim blogovima i ne ostavljam komentare reda radi, kako bi meni čitanost porasla.
Ko me voli taj me čita, ko me čita taj me sanja a ja o tome pojma nemam. haha , jedna dobra sevdalinka malo prerađena za moje potrebe, da kafanski ugođaj bude u potpunosti.
Ustvari ovo je baš moja kafana u koju mi navrača poznata ekipa. I to je to.
Pa kad smo to sad lipo rasčistili, kad smo definirali ovih mojih dvi godine bloganja i kad smo im konačno našli najbolju moguću verziju. Red je da se malo i pohvalim.
Znam uopće nisam imala namjeru hvalit se. Ali što više razmišljam o tome to me više vuče da se ipak hvalim.E sad dali sam ja shvatila da se imam čime hvalit ili sam jednostavno, negdje u međuvremenu, postala toliko ne kritična da se svačim hvalim, nisam sigurna.
Ustvari ovako stvar istoje.
Prvo sam tila napisat srcedrapajući post i zahvaljivat se svima od A do Ž za divno provedene dane, za ispunjene nećega u šta nisam bila sigurna da ću uopće pokušat a kamoli uspit. Ma onda sam odustala od te varijante. Prvo ja uopće nisam osoba koja se zna zahvaljivat na taj način, drugo dosadne su mi te američke limunadice di uz pobjednički govor idu obavezno i dvi suze u kantunu oka, a treće ma šta ću se ja kome zahvaljivat ko me zna zna, koliko sam , jesam ili nisam sretna ili zahvalna zbog nečega.




@Lipoto čak sam mislila napisat pismo tebi i opisat ti sve u detalje, kao Prekobrojnoj nekad. Ali odustala sam, ono za Prekobrojnu je bilo spontano i sigurna sam da je i ona sama svojom energijom isporvocirala onakav post.
Ti bi se , sad već kad si se odmetnula, mogla opet vratit i u blogerske vode pa da se čitamo. Da ne moraš jednu te istu priču prepirčavat sto puta. A one sitne detalje, one finese koje život znaće ćemo ionako izanalizirat na nekoj kavi virtualnoj ili realnoj, sve jedno.
Daklem.
Ovo ustvari namjerno odugovlačim, jer obično nemam riči za ono najlipše šta mi se dogodilo.
Pa ću se još malo vratit na analizu života uopće.
haha
Planinarenje je ka život doslovno, cijeli jedan životni put možemo prikazat kao uspon do nekog vrha.




Prvo pikirate neku planinu, procjenite težinu uspona po istoj.
Tek tada imamo bezbroj varijanti mogućeg uspona.
Za neku planinu možemo mislit da je ne dodirljiva, za neku da je presurova, za neku da je daleko iznad naših mogučnosti.




Možemo mislit bilo šta o nekoj planini, ali dok je ne probamo, ne možemo sa sigurnošću reći išta o njoj. Osim toga na savladavanje prepreka koje nam ta planina nudi opet utječe masu činbenika. Od godišnjeg doba, do vremenske prognoze i vremena - vremenskog ograničenja, koliko možemo potrošiti na savladavanje iste.




Samo pojam vrijeme mogu rasčlanit na tri osnovna faktora, pa kad to shvatim, onda mi je tek jasno da svaki pojam mogu rasčlanit na neka tri osnovna faktora. Pa to puta ko zna koliko konbinacija.
E ova je konbinacija bila odlična, doduše vjerujem da je mogla bit i bolja, uvjek se da još koji detalj bolje posložit. Ali mogla je biti i puno gora , čak i katastrofalna. Prema tome, bila je najbolja od trenutno mogučih.
Ma šta sam ono tila reč. E da, nekad mi se čini da nešto u životu nisam zaslužila. Da sam premalo truda uložila da bi došla do tako dobrog rezultata.
To je samo zato jer nisam zlopamtilo, pa zaboravljam da sam masu puta dobila manje nego šta sam , možda, trebala. To je ta ravnoteža.




Ti učiniš za nekoga ,a tebi vrati neko treći.
Ti zaslužiš negdje više ,a više dobiješ tamo gdje si zaslužio manje.
Čista ravnoteža.Samo malo ispremještana tek tako da nebi sve unaprijed mogli znati.
Zašto sam danas ovako pametna.




Zato šta sam razgovarala sa Bogovima.
Pokupila gomilu životnih mudrosti, shvatila tisuću stvari koje su mi cijeli život pred nosom, ali ih nisam bila u stanju vidit.
Iscjepkala 5 dana u tisuće malih predivnih filmova. koje ću još dugo vrtit u svojoj glavi.
Fizički se potrošila, emocionalno obogatila.
I konačno zaista shvatila stihove:



Svijet je brod bez luke,
vrijeme val bez žala,
prolaznici mi!!!


Suncokreta2 - 6.10. 2008. SKALA 2866m
Prekobrojna - 6.10.2008. SKALA-SKOLIO 2911M
Fax Helizim, Ježurko, Dulibar- 6.10.2008. SKALA-MITIKAS 2917m

OLYMP!!!


Post je objavljen 09.10.2008. u 17:49 sati.