Lose pocelo, dobro zavrsilo.
U nekom aspketu zivota.
U ovom periodu zivota, po prvi put ne gledam zivot kroz ruzicaste naucale.
Slomile su se davno. Ako budem gledala groz polomljena stakla ruzicastih naocala mogucnost da mi u oci upadne komadic, milimetarski, je velika.
Staklo je tanko, krhko, i fragilno. A radije bih gledala stvari onakve kakve jesu, onakve kakve ih ja zelim da vidim, i onakve kakve ne zelim da vidim, nego da ne vidim nista. Mozda sam malo nerazumljiva, ali nije vazno, kao da neko ovo stvarno cita.
Sve se promijenilo. I jos ce se mjenjati.
Dok ne postanem nova ja. Kao takva, nikada vise necu moci formirati svoju staru licnost.
Sta god da se desi, ne mozete mi uzeti metal.
It hurts, wounds so sore.
Now I'm torn.
Post je objavljen 08.10.2008. u 21:56 sati.