Sada, nakon svega, znam da nismo smjeli iako sam naivno mislila, ako ćemo oboje šutiti ne postoje šanse da se sazna. A vi ste bili dovoljno mudri i dovoljno snažni da zadnjim atomima snage iskopate iz sebe tu okrutnost i zamolite da zaboravim, jer i prije nego se išta desilo dobili ste packu zbog mene, kako oni kažu, progriješili ste i ukazano vam je na to. A vi ste tu grešku ispravili. I zato vam hvala, jer ja se ionako nisam mogla/željela zaustaviti, kada ste vi u pitanju, sve moje kočnice otkazuju.
I što sada da radim? Da čekam da prođe, da vas spremim u kategoriju likova iz mašte pa da pričekam da nestanete, jer ja zaboraviti ne mogu. Ali mogu živjeti s tom spoznajom i nadati se da ćete si jednom, kada prestanete biti to što jeste, moći dozvoliti takvu indiskreciju samnom, iako znam da ja nikada neću prestati biti kćer prijatelja koju se ne dira. I tako to izgleda kada neke sasvim nebitne stvari postanu bitnije od najbitnijeg. Nije trenutak za sex-skandale, sada znam...
Post je objavljen 06.10.2008. u 19:49 sati.