KNEZEVA VECERA
Da bi se u celini shvatio smisao mitizacije kosovskih pesama,njeno znacenje i na drustveno-istorijskom planu,valja sire upoznati i prilike koje su ucinile da dodje do mitizacije kosovskih vitezova u junackim narodnim pesmama.
Srbi se vec u XVIII veku,i geografski i kulturno i klasno,dele na dve razlicite celine.Jednu cine klerokratsko-gradjanski vrhovi u Austriji,koji su prihvatili evropsku kulturu i postali sastavni deo savremenog civilizovanog sveta.Drugu,siroke granicarske mase u Austriji i Srbi u Turskoj.Prvi su bili verski obrazovani hriscani.U AUSTRIJI SE,UZ NJIHOVU PODRSKU,VODILA BORBA PROTIV SUJEVERJA I DRUGIH OSTATAKA PAGANSTVA U SIROKOM SELJACKIM MASAMA.Protiv starog srpskog boga Davora i kulturnih obicaja stare vere borice se ne samo crkva vec i Dositej Obradovic.Drugi,narocito oni u Srbiji,bili su duhom daleki evropskoj civilizaciji.NAPUSTENI PRILIKOM SEOBE SRBA IZ TURSKE U AUSTRIJU 1690.I 1739.OD SVOJIH PRVOSVESTENIKA,ONI SU SE SVE VISE UDALJAVALI OD HRISCANSTVA I VRACALI SE VERI SVOJIH PREDAKA.
U ustanku,za trenutak,i jedni i drugi nasli su se zajedno u borbi protiv Turaka.Sjedinila ih je ideja o nezavisnoj srpskoj drzavi.Zalazuci se za njeno ostvarenje,obe strane slavile su kneza Lazara i Kosovo.Medjutim,i tada,svaka od njih,u zavisnosti od prirode i nivoa svesti kao i od svojih uzih,klasnih interesa,imala je svoga kneza Lazara i svoje Kosovo,svoga Milosa Obilica.
Mitropolit Stratimirovic se zalagao za stvaranje slobodne slavenosrpske drzave feudalno-gradjanskog tipa,a vodj srbijanskih ustanika Karadjordje Petrovic,za nezavisnu srpsku knezevinu,u kojoj nece biti ne samo turskih pasa i begova,nego ni domace sijatelne gospode.Po Proti Mateji,Karadjordje je pozvao sirotinju raju da"u ime boga skine jaram koji Srbin od Kosova vuce".ROPSKI JARAM NIJE BIO SAMO NACIONALNE NO I SOCIJALNE PRIRODE.
KARADJORDJEVO KOSOVO OCIGLEDNO JE BILO DRUGACIJE OD ONOGA O KOME SE PISALO I GOVORILO U SREMSKIM KARLOVCIMA.Za njega,ono je bilo ne samo poetski simbol srpskog poraza i velicine vec,pre svega,zbiljsko polje na kome su divlji,polupaganski ratnici vodili borbu protiv Turaka.Njihova vera,mada se i ona zvala hriscanska,bila je znatno drugacija od one koju je propovedala verski obrazovana srpska inteligencija,na celu sa prosvecenim mitropolitom Stratimirovicem.
Iz Dositejevih spisa i drugih knjizevnih dela srpskih pisaca XVIII veka vidi se da se srpsko gradjanstvo u Austriji vec u ovo doba evropeiziralo.Po Vukovom
"Srpskom rjecniku"iz 1818,proizilazi da je situacija u Turskoj bila sasvim drugacija.Kao duhovna slika srpskog naroda u Otomanskom carstvu na pocetku XIX veka,RECNIK OTKRIVA DA SU TAMOSNJI SRBI,STO ZNACI VECINA SRPSKOG NARODA,BILI DALEKO OD PRAVOG HRISCANSTVA.IAKO SU FORMALNO POSTOVALI CRKVE I MANASTIRE,NJIHOVA SVEST JE BILA U VLASTI DREVNIH OBICAJA CAK I ONDA KADA SU SE,PO INERCIJI,
DRZALI NEKIH HRISCANSKIH OBREDA.
VESTICE,VAMPIRI,VILE,ZMAJEVI,AZDAHE,CINI...
Na mnogim mestima u"Srpskom rjecniku"vidi se da stanovnici Srbije u Vukovo doba zive i ponasaju se kao arhaicni ljudi.ONI VERUJU U VESTICE,
VAMPIRE,VILE,ZMAJEVE,AZDAJE,ZLE SILE,CINI.CUVAJU STARE KULTOVE I LECE SE OD BOLESTI NA MITSKI NACIN:TRAVAMA I BAJANJEM.U PROLECE,KRAJ TOROVA,PALE VELIKE PAGANSKE VATRE.NJIHOVE SLAVE SAMO FORMALNO NOSE IMENA HRISCANSKIH SVETACA(SV.DJORDJE,SV.NIKOLA,SV.JOVAN,SV.ARHANDJEL),A U STVARI SU SUPSTITUCIJE ZA KULT DOMACEG IDOLA-PRETKA-ZASTITNIKA.KAO DODOLE I KRALJICE,DEVOJKE SE PRERUSAVAJU U MITSKA BICA I PEVAJU PESME IZ PREHRISCANSKOG PERIODA.Bozic i Djurdjevdan svetkuju se u znaku starih kultova.Krstonose,koje po poljima nose litije i mole boga za plodnost i obilje,takodje opominju na ona vremena.
Po recniku,Srbi se mole VISNJEM BOGU,BOGU VELIKOME,A POMINJU I ZLOG BOGA.Znaju za vidovito dete i vidovitiu travu;DJAKE SIBAJU PRUTOM OD SENOVITOG DRVETA DA BI U NJIH USAO BOZANSKI DUH;GATAJU U PLECKE;IMAJU KULTNI ODNOS PREMA VERIGAMA,GLOGU,GRABU,LIPI;
POSTUJU BOGA DAVORA ITD.VERSKE OBREDE OBAVLJAJU MANJE U CRKVAMA,A ZNATNO CESCE U KUCI,NA POLJU,U PRIRODI,NA SVETIM MESTIMA OD DAVNINE,KRAJ ZAPISA.NJIHOVI POPOVI,CESTO I SAMI LJUTI UBOJNICI,MALO LICE NA PRAVOSLAVNE SVESTENIKE.U RECNIKU JE PUNO RECI OD STARINE,NERAZUMLJIVIH ZA NEPOSVECENE U MITSKE TAJNE,KOJE SE CESTO SAMO U PESMAMA CUJU("UDRI,UDRI,SITNA KISA,OJ DODOLE,MOJ BOZOLE!").
Za razliku od pravih hriscana,koji imaju osecanje za hronologiju dogadjaja,predanja u srpskom recniku govore o vanvremenskim junacima.Oni vise lice na mitska bica nego li na istorijske licnosti o kojima je toboze rec.
I samo ponasanje srbijanskih ustanika,kako za vreme bune tako i pre nje,ne govori mnogo o hriscanskoj prirodi Vukovih zemljaka.U obracunu s Turcima oni su divlji,surovi,seku glave,ubijaju tursku nejac.Karadjordjev vojvoda Pljakic pali vestice,gotovo kao iskonski mitski covek.PROTA MATEJA,POPUT SVOJIH DAVNIH PREDAKA,SMATRA DA BOGU TREBA SLUZITI PRINOSECI MU NA DAR,KAO ZRTVU,TUDJU KRV.LJUDI USTANICKOG VODJE JAKOVA NENADOVICA KOLJU DJURCIJINOG MOMKA NOZEM,KAO ZRTVENO JAGNJE.KARADJORDJEV MOMAK PETAR JOKIC SVEDOCI DA SU USTANICI,
SLICNO INDIJANCIMA,SKIDALI SKALPOVE SA GLAVA UBIJENIH NEPRIJATELJA.USTANICKI PRVACI,KAO I VODJE INDIJANSKIH PLEMENA,ZOVU SE POGLAVICE.
Ako se vratimo u XVIII vek,naci cemo mnoge dokumente koji govore slicne stvari i o onim srpskim ratnicima koji su tokom seoba presli u hriscansku,
civilizovanu Austriju.Bez dovoljno razvijenog osecanja za privatnu svojinu,skloni promiskuitetu i podlozni sujeverju,oni su u stalnim sukobima ne samo sa zakonima nove sredine nego i sa pravim hriscanskim nazorima.U CRKVI,NJIHOVI SVESTENICI,SLICNO PAGANSKIM VRACEVIMA,ZA VREME BOGOSLUZENJA IZVODE NEKE CUDNE POKRETE,KREVELJE SE I ZAVIJAJU KAO VUCI.Kako iz Beograda,na putu za Carigrad,javlja 1717.ledi Montegju u pismo svome prijatelju,engleskom knjizevniku Poupu:"Nasi granicari izgledaju vise kao razbojnici nego kao vojnici"..."Kako nemaju nikakve plate od cara",pise ona,"a prinudjeni su da sami nabavljaju svoje oruzje i konje,oni su pre nalik na lutajuce cigane ili prosjake nego na urednu vojsku".
Jedino u ratu umeli su da budu ludo hrabri.U miru,bili su ponizni pred svojim prvosvestenicima kao pred paganskim bogovima.
SRPSKE MASE TESKO SU SE PRILAGODJAVALE NOVOJ,CIVILIZOVANOJ HRISCANSKOJ SREDINI.O TOME NE GOVORE SAMO STRANCI I AUSTRIJSKI DOKUMENTI.I NAS KNJIZEVNIK IZ PRVE POLOVINE XVIII VEKA,GAVRIL STEFANOVIC VENCLOVIC,OSTAVIO JE SLICNA SVEDOCANSTVA U SVOJIM BESEDAMA-KRITIKAMA.KAO I AUSTRIJSKE VLASTI,I OBRAZOVANI DEO SRPSKE CRKVENE HIJERARHIJE,KOME JE PRIPADAO I VENCLOVIC,NASTOJAO JE DA HRISTIJANIZUJE SVOJU PASTVU.ZATO SE TAKO UPORNO,SVE DO MITROPOLITA STRATIMIROVICA,
CESTO UZ POMOC VLASTI I PROSVECENIH SRPSKIH PISACA(DOSITEJ,MUSKATIROVIC I DR),VODILA BORBA PROTIV PAGANSKIH OBICAJA.U UCENIM KRUGOVIMA NIJE BILO RAZUMEVANJA NI ZA NARODNU POEZIJU.VUK TVRDI DA NI MUSICKI,KOJI SE INACE,POD HERDEROVIM UTICAJEM,INTERESOVAO ZA NARODNU POEZIJU,NIKADA NIJE MOGAO DO KRAJA DA SASLUSA KAZIVANJE NARODNIH STIHOVA UZ GUSLE.
OVOG OBRAZOVANOG HRISCANINA,kao pripadnika racionalistickog prosvetiteljsko-filozofskog smera,odbijalo je sve sto je dolazilo iz mitskih dubina,pa i sam zvuk guslarskog deseterca.
DOKUMENTI POKAZUJU DA SRPSKE SELJACKE I RATNICKE MASE TOKOM XVIII VEKA I U AUSTRIJI NERADO NAPUSTAJU STARU VERU.DOKLE JE ISAO NJIHOV OTPOR HRISCANSKOJ CIVILIZACIJI VIDI SE IZ PODATKA DA SU SE SRBI,KADA JE MARIJA TEREZIJA ZABRANILA IZ SANITARNIH RAZLOGA SAHRANJIVANJE MRTVIH PO DOTADASNJEM OBREDU,POBUNILI 1770.U VRSACKOM KRAJU PROTIV SVOJIH SVESTENIKA I AUSTRIJSKIH VLASTI.
Ima podataka kako su se i pravoslavni svestenici pocetkom XIX veka grubo sluzili silom u borbi protiv paganskih obicaja.Pominjuci iskorenjivanje narodnih kultova i igara medju Srbima u Sremu,Banatu i Backoj,Vuk pise 1852.u recniku:"Pripovijedaju zene koje su djevojkama bile u kraljicama da su ih(svestenici)s batinama tjerali i razgonili po selu".
Post je objavljen 06.10.2008. u 14:39 sati.