Ide mi na živce kad iman duvana, a neman upaljač, a puši mi se.
Poludin kad padne kiša,a ja u krpene patike. I kad mi se manistra prikuva-bljak!
I kad me neko ugazi i kad na koncertu nista ne vidin i kad mi neko kaze: “ Mala!“ (a živcira me i šta san mala..)
Ne volin ni pase - pa kad me idu njušit, pa kad gazdarica viče: „Neće ti ništa, neće ti ništa!“ - Još najbolje da mi oće nešto, babo glupa - kvragu ti i pas ti.
Živcira me kad u tramvaju neko pritisne onaj botun za otvorit vrata prije mene i kad ljudi slušaju preglasno muziku na sluše pa sve i ja čujen. Ne volin ni kad mi cima gleda „Prijatelje“ pa čujen publiku kako hihoće. Ma i cila ta televizija mi se gadi...
Mrzin onaj šećer iz pekare „Vijesnik“ šta kad jeden štrudel od jabuke sve popada po meni, il kad se isprolivan, il kad mi se puding probuši u borši pa mi sve zasere...
Poludin na one kretenske kafene leptirice šta se nabijaju na svitlo pa mi se navečer dok čitan zabijaju u glavu i ne daju mi mira - Mrš!
A tek kad mi se zakasni na dogovor više od 7 minuti - dođe mi da ga puknen šakon u glavu - moga si krenit malo ranije iz kuće-jebate!
A i ova jesen luda - oće li to lišće više popadat, nego ovo smeće svugdi,ove čistačice šta lupaju, i ta voda za kavu koja nikako da uskuva, a tek kad mliko pokipi...
A i ja vako čangrizava - popizdin kad san dokona i kad plazin po ovon fejsbuku i kad mi se ništa ne da i kad bi samo ležala i spavala po cile dane ka prasica. Uf, popizdin na to...
Post je objavljen 05.10.2008. u 15:21 sati.