Marketing
izgubljeno nađeno
Nedjelja je i prelijep je dan vani...imam posla, al poso nije zec, ne? 
Ponešto je nezgodno što su mi sve blize prije uokolo otputovale il rade nedjeljom nesretnice pa sam eto osuđena na soliranje i ovaj put.
Da li će mi to teško past? Hmmm..ne.
Nedostaje mi njemački, slušam ga baš...fale mi njegovi oštri rubovi i mutni grleni glasovi..fale mi široke bavarske ceste di se voziš kolko ide, di je trava sastrane štreberki pokošena, svuda i po brdima di je strmo i di bi kokoš morala past s ručnom ?!, ta trava je tamnozelena, kratka i baršunasta.
Fale mi ceste, autoputi, neki dalji, neki tuđi...
Hoće mi se Engleske, engleske provincije, hoće mi se Irske i neobičnih otsječenih obala koje se strmoglavljuju u ledeno more...
Putuje mi se daleko, i nije mi do destinacije, ne toliko...hoću pit na nekom dalekom odmorištu bijelu kavu posluženu od ružnjikave ženice u dindrlici ljubazne do dijabetesa.
Hoću nagazit na gas, hoću ga dignut na zadnje kotače, svih bezbroj konja da zarrrrže, vežite se polijećemo....
Hoću dobar auto..ne, hoću prejebeno dobar perverzan auto, hoću plavobijeli znakić na haubi, hoću ekološki tragična dva auspuha...
Hoće mi se muzike, divljačkog plesa, hoće mi se štange i ritma...................
Hoće mi se dimne birtije s Harisom na bini, hoće mi se cige s violinom.............
"Ja se osećam normalno...ja se osećam normalno kada se otkačim totalno....."
Samo tada i samo tako.
I držim to u naoko kontroliranim uvjetima jer mi nije cilj plašit, zbunjivat i rastjerivat. Pa implodiravam, i pustim samo rijetka draga hrabra bića da povire.
Oni se malo začude, nasmiju, ljubnu me u oko, ne sude, i ne kategoriziraju. 
Idem malo živit van svoje glave.
Post je objavljen 05.10.2008. u 13:50 sati.