Marketing
SISA JE SISA
Neblaka mu, naš'o sam se u zlu. U koljebi se omacila neka od mački. Nako, u sinu. Troje čupavih, ko da su povuklu na prabaku perzijanku. Pogotovo ovaj sivkasti. I sve je bilo dobro dok sam ja mogo trpit njiovo mjaukanje. No, drugu večer poverem se na tavan koljebe da vidim zašto mačiči mjauču. Kad tamo nema mačke. Ostavim ih ja al' oni mjauču panično i treću večer. I odlučim ih skinuti i metit u kuću. Iz dva razloga. Prvo, da ih nahranim i pronađem mater. Drugo, mačići već cunjaju po tavanu i sjenu i tako blesavi ispadnu van. A vani ih čeka bulumenta čukaca (pekinezera, vučjaka i što ti ja znam tko sve ne).
Tako, uz plemenite namjere ja mačiće unesem u kuću, metim u veliku škatulju i odem im tražit mamu. No, kako kod koju mačku donesem ona, kad vidi mačiče dobije živčani slom. I, jebiga. Uzmem dudu, mlika i vrhnja, pomišam i naranim. Odnesem opet u koljebu i čekam da njeka mačka dojde. No, nikoga ni od korova. I što ću. Uzmem pekinezerku Bubili (inače glavni tamanitelj mačića) koja doji pet malih pekinezerčića, odnesem u koljebu na sino i pokažem mačiće. Kad ih je vidla, umalo ni kolabirala. No, kad sam ju lipo „zamolio“, izvalila se i pustila mačiće da večeraju. I tako ide već dva dana. Gledam mačiće, normalni su, trbuščići puni… I nadam se da će bit dobro. A što Bubili misli, to samo ona zna.
Post je objavljen 04.10.2008. u 21:55 sati.