KOSOVSKE PESME BUDILE SU NOVE OBILICE
Medju Srbima u Austriji"Srazenije"je,po svemu sudeci,bilo popularnije i od samih kosovskih pesama,sto je uostalom i razumljivo.Kao delo u kome se kosovski junaci ponasaju slicno granicarskim oficirima,puno suza,srceparatelnih scena i prave hriscanske poboznosti,ono je moralo biti blize tamosnjim pitomim malovarosanima nego li paganska heroika,narocito njen Milos Obilic koji nozem kolje Murata.
Kosovska legenda bila je bliza nacionalno-politickim idealima vremena no ijedan od pstojecih mitova.KOSOVSKE PESME PODSTICALE SU NASE PATRIJARHALNE RATNIKE,BUDILE U NJIMA NOVE OBILICE.Bolesnik na Bosforu,kako su zvali Otomansko carstvo u XIX veku,nije tako lako umirao.
Turski feudalci zilavo su branili svoje gospodstvo.Srpski narod mogao se osloboditi njihove vlasti jedino u otvorenom sukobu s mocnom i iskusnom carskom vojskom.POTREBNI SU BILI JUNACI,PAGANSKI HEROJI,KOJI CE,U ZNAKU STARIH BOGOVA,UMIRATI ZA NOVE IDEALE.Oni su se teze nalazili medju obrazovanom inteligencijom u Austriji;vise ih je bilo u patrijarhalno-herojskom svetu na Balkanu,u kome je,negde u dubinama svesti,jos TINJALA TRADICIJA BOGA VIDA.
Sezdesetih godina gradjanska inteligencija u Ugarskoj uveliko je mastala o osveti Kosova,a njene vodje obecavale pomoc Knezevini Srbiji ako dodje do rata protiv Turaka.Ali,kada je do njega doslo,jedva da se ko iz njene sredine 1876-1877 nasao na bojnom polju u Srbiji i Crnoj Gori.Na Javoru,Drini,na Vucjem Dolu,ginuli su drugi,oni koji su duhom bili blizi heroici kosovske poezije.Jos za vreme krivosijskog ustanka 1867,pesnik Laza Kostic je u njima prepoznao jadranske Prometeje,polubogove,potomke boga Vida,one s kojima ce Srpstvo,to jest napredno srpsko gradjanstvo,morati da racuna kao sa svojom buducom vojskom.
Naviknut da misli u mitskim krugovima,nas patrijarhalni covek je,kao i za vreme ustanka,dozivljavao Turke kao mitsko zlo koje treba do kraja unistiti.Njegova mrznja prema Turcima rasla je paralelno sa porastom zlocinstava koja su cinili muslimanski feudalci tokom XIX veka.Ozivljeni kosovski kult,sa carem Muratom kao crnim bogom i Turcima kao zlom,i sam se kretao u mitskom krugu.Obecavao je slobodu kao obnovu srpskog carstva,ponovni dolazak Milosa i Lazara medju Srbe.ZLO JE MORALO BITI UNISTENO,DO KRAJA SATRVENO TAMO GDE JE NEKADA TRIJUMFOVALO,NA KOSOVU,DA BI SE NAKON NJEGOVE SMRTI,NA DAN BOGA VIDA,A U ZNAKU TRIJUMFALNOG CASNOG KRSTA,MOGLA RODITI SLOBODA.
Budeci ratnicke instinkte i raspaljujuci iskonsku mrznju,kosovski mit je pripremao duhove za krvavi obracun s Turcima.To je bilo bas ono sto je,u tom trenutku,najvise odgovaralo srpskom gradjanstvu,zaokupljenom duhovnom i materijalnom pripremom za rat protiv Otomanskog carstva.KOSOVSKI MIT KAO SPONA IZMEDJU RATNICKIH MASA I VODECEG GRADJANSKOG SLOJA,NEPOSREDNO SE UKLJUCIVAO U NACIONALNU PROPAGANDU;OD MITA POSTAJAO POLITICKA STVARNOST SRPSKOG NARODA.
Kosovsko predanje je od ranije cuvalo secanje na kneza Lazara,vladara domace krvi,pod cijom su vlascu Srbi imali vlastitu drzavu.U doba kada je gradjanstvo uz podrsku dvora i crkve stvaralo modernu drzavu na monarhistickom principu,ovakav knez Lazar lako se ukljucivao u nacionalnu drzavotvornu propagandu.Posredstvom kosovskog predanja,ne samo gradjani no i siroki slojevi seljastva listom su pridobijani za stvaranje nove drzave,snazne i mocne kao i u nemanjicko doba.Umesto tudje,feudalne turske drzave,koja je u narodnoj svesti izjednacavana sa samim djavolom,kosovski mit pozivao je u borbu za novu,bolju i pravedniju drzavu,slicnu onoj za koju su u narodnim pesmama ziveli i umirali srpski herojski preci.
SVE DO OSLOBODJENJA SRPSKOG NARODA OD TURAKA,ODNOSNO DO ZAVRSENOG OBRACUNA SA OTOMANSKIM CARSTVOM NA KUMANOVU 1912,SRPSKI SELJACI CE SE HRABRO BORITI I GINUTI ZA TU NOVU DRZAVU,GOTOVO NA ISTI NACIN NA KOJI SU I NJIHOVI PRECI,
KOSOVSKI HEROJI,GINULI U ODBRANU IMAGINARNOG LAZAREVOG CARSTVA.Svedocanstva o tome kako su srpski seljaci u ratu 1912,kao pravi mitski ljudi,vidjali pred sobom Milosa Obilica i Marka Kraljevica za vreme bitke,usla su i u stranu mitolosku literaturu.Uvereni da Milos i Marko zbiljski jurisaju na Turke,kao omadjijani,ludo hrabri,srpski ratnici su srljali napred,uskakali u neprijateljske rovove,klali,ubijali,ginuli i sami i najzad-osvojili Markov Prilep.
Vidovdan se,kao sto je vec receno,nije pominjao u prvim varijantama kosovske legende.Ali,uporedo s podrzavljavanjem predanja i velicanjem Lazarevog drzavotvornog lika,bas ovaj kosovski simbol dolazi u centar paznje kao dan definitivnog obracuna s Turcima.Krajem XIX i pocetkom XX veka Kraljevina Srbija se politickim sredstvima bori za pripajanje ondasnjih turskih teritorija,Kosova i drugih krajeva na jugu.Posle poraza srpske vojske u ratu protiv Turaka 1876 i 1877,ne samo pesnici vec i drugi patrioti,javni radnici,novinari,politicari,drzavnici,pa cak i oficiri sve vise govore o osveti Kosova.RANIJE,U DOBA ROMANTICARA,KOSOVSKI MIT,ONAKAV KAKAV JE BIO U NARODNOJ POEZIJI,NALAZIO SE U SLUZBI NACIONALNO-OSLOBODILACKE MISLI.SADA,MEDJUTIM,DOLAZI I DO NJEGOVOG POSTEPENOG PREINACAVANJA I STVARANJA NOVOG,VIDOVDANSKOG KULTA.PO MITU,
VIDOVDAN JE BIO DAN JUNACKOG OGLEDANJA,POBEDE,TRIJUMFA NAD ZLOM.U NOVOM KULTU,NASTALOM POD PRITISKOM POLITICKO-EKONOMSKIH IMPERATIVA SRPSKOG GRADJANSTVA,PRODIRANJA NA JUG I OSVAJANJA KOSOVA,VIDOVDAN POSTAJE SIMBOL KRVAVE,
BESPOSTEDNE OSVETE NAD SVIM STO JE TURSKO,MUSLIMANSKO UOPSTE.U novom kultu,vec na samom pocetku,dolazi do unutrasnjeg raslojavanja kosovskog mita,cime i poetsko ustupa mesto konkretnoj nacionalnoj politici.
Post je objavljen 04.10.2008. u 15:35 sati.