MITIZACIJA ISTORIJSKIH DOGADJAJA
NI NJEGOS,KOJI JE MEDJU IDEOLOZIMA SRPSKE NACIJE BI NAJBLIZI NARODNOJ HEROICI,NIJE U CELINI PRIHVATIO NARODNO PREDANJE O MILOSU OBILICU,vec je u svom delu ZNATNO PREINACIO I OPLEMENIO OBILICEV LIK.STVARAJUCI U"GORSKOM VIJENCU"OBILICEV SVETLOSNI KULT,SAKRIO JE OD BUDUCIH POKOLENJA NJEGOV NOZ.
U stvari,ideolozi srpske nacije,kao i dubrovacki humanisti krajem XVI i pocetkom XVII veka,iskoristili su kosovski mit i upotrebili ga u novoj,politickoj funkciji.
Ovoga puta,doista,nacionalno-oslobodilackoj,demokratskoj,izrazito antifeudalnoj.Nosioci nacionalne gradjanske misli kod Srba,kao i gradjanski demokrati sirom sveta,racunali su sa nivoom svesti naroda,sirokih masa na koje su se,pre svega,oslanjali u borbi za nacionalne i gradjanske slobode.Suprotno prosvetiteljima koji su s vrha,iskorenjujuci stare obicaje i nipodastavajuci narodno stvaralastvo,nasilno,ali bez mnogo uspeha,sirili gradjansku misao u narodu,nova generacija,na celu sa Vukom Karadzicem,posla je drugim putem.Oslanjajuci se na vrednosti nase patrijarhalno-plemenske kulture,narocito na njen jezik i usmenu knjizevnost,srpska gradjanska inteligencija stvarala je novu,demokratsku kulturu.Imajuci za sobom u tek oslobodjenim krajevima mocno patrijarhalno-herojsko zaledje manje-vise na nivou mitske svesti,ona se nije mogla odvojiti od njega,niti,poput svojih prethodnika,gradjana,ucenih Srba iz Austrije,stvarati klasnu kulturu i knjizevnost izvan pravog bica srpskog naroda.
Kao vodeca duhovna,delom i drustvena sila,gradjanska inteligencija nametala je seljackoj patrijarhalnoj masi svoju misao,ali je zato,istovremeno,zajedno sa narodnom poezijom i jezikom,prihvatila u izvesnoj meri i njen arhaican pogled na svet.Otuda je,kao sto smo videli,preuzela i Vidovdan.Na taj nacin,doslo je do pojava koje su,gledano sa stanovista duhovnog sazrevanja jednog naroda i razvitka njegove drustvene svesti,neobicne i cudne.OD TRIDESETIH DO SEDAMDESETIH GODINA XIX VEKA SRPSKA INTELIGENCIJA HRANI SE I PAGANSKIM DUHOM NARODNE POEZIJE I MODERNOM MISLJU FILOZOFA I NAUCNIKA KAKVI SU KANT,HEGEL,DARVIN,HEKEL,BIHNER I DRUGI.NA JEDNOJ STRANI,RELATIVNO BRZO ASIMILISUCI TOKOVE MODERNE GRADJANSKE MISLI,DUHOVI STREME NAPRED.ONI NAJPROGRESIVNIJI VEC SEDAMDESETIH GODINA ZNAJU ZA CERNISEVSKOG I MARKSA I SANJAJU O SOCIJALIZMU.ALI,NA DRUGOJ STRANI,KAO I ARHAICNI LJUDI,I ONI NE MOGU DO KRAJA DA SE OSLOBODE KRUZNOG MISLJENJA,VRACANJA VIDU,PRVOBITNOM PRETKU,ciji ce dan uskoro prihvatiti kao nacionalni praznik.
KAO I MITSKI LJUDI,I ROMANTICARI U DREVNIM JUNACIMA TRAZE UPORISTA;PRECI SU IM IZVORI HRABROSTI.ZA OVU POJAVU,IZMEDJU OSTALIH,KARAKTERISTICNO JE,NA PRIMER,PONASANJE MLADOG DJORDJA POPOVICA,BUDUCEG VELIKOG NAUCNIKA.KADA JE 1847.LICNO METERNIH ZABRANIO STAMPANJE NJEGOVOG DELA"FILOLOSKE PRIMEDBE NA UTUK III HADZICA-M.SVETICA"U BECU,MLADI FILOLOG NIJE HTEO DA USTUKNE.POD IMENOM JUNAKA NARODNE POEZIJE DJURE DANICICA,OBJAVICE SVOJE CUVENO DELO"RAT ZA SRPSKI JEZIK I PRAVOPIS"NA DRUGOJ STRANI,U BUDIMU.NOVO IME,U CIJOJ SE OSNOVI NALAZI DAN,SVETLOST,OPOMINJE TAKODJE NA MITSKOG VIDA;U NASLOVU DELA JE REC RAT.SAM PISAC,KOJI JE VEC U"RATU ZA SRPSKI JEZIK I PRAVOPIS"POKAZAO BESPRIMERNU INTELEKTUALNU HRABROST,BICE I DOCNIJE NEPOKOLEBLJIVI RATNIK DUHA;SVE DO SMRTI OSTVARIVACE SMELE PODVIGE U OBLASTI NAUKE I KULTURE.
Nije iskljuceno da je,na Danicicevu inicijativu,Vidovdan 1864.unesen prvi put u srpski kalendar.Danicic je te godine,kao profesor na Velikoj skoli,bio glavna licnost u kulturnom i naucnom zivotu u Beogradu.Kao prevodilac Starog zaveta,miljenik kneginje Julije,cenjen ne samo u dvorskim no i u crkvenim krugovima,Danicic je i po svojim pogledima na buducnost srpskog naroda bio blizak mitropolitu Mihailu.
Ne samo u prvoj polovini veka vec i docnije,u doba Ujedinjene omladine srpske,gradjanska inteligencija misli i deluje pod uticajem iracionalnih impulsa.
Ondasnje intelektualce,kao nekom magijskom silom,privlace minula vremena,koja su za njih izvor,pocetak,raj.U znaku budjenja narodnog duha,oni i epohu u kojoj zive dozivljavaju kao obnovu onoga sto je nekad bilo,kao novo radjanje.I u poeziji u prozi onoga vremena cesti su termini jutro,zora,prolece,klica,
izvor,budjenje,iskon.UNUTRASNJI IRACIONALNI KONTAKT SA PRAVREMENIMA NAROCITO JE CEST KOD PESNIKA.Njegos sluti da je u preegzistenciji postojalo neko davno doba.Milutinovic traga za"potajenim suncem"srpstva,u Zmaju zive tamne uspomene na"daljinu,maglovitu tminu";Jaksic se u masti vraca paganima;kod Njegosa se istorijske licnosti javljaju i kao svetlosni mitski heroji,a Laza Kostic,koji oseca"sveti miris pamtiveka",kao i Njegos u
"Gorskom vijencu",na dan oslobodjenja,u pesmi"Prava Brankova zelja"´,ozivece pretke:("Dodje doblje da ozivi groblje").Pesnici ne nalaze tragove mitskih vremena samo spolja,u kultovima predaka,u legendama i narodnim pesmama nego i u dubinama vlastite podsvesti.Kod Branka i Njegosa,na primer,beli labud iste godine javlja se kao simbol heroike.
MITIZACIJA ISTORIJSKIH DOGADJAJA,koju nalazimo vec u JUNACKIM NARODNIM PESMAMA,OCIGLEDNO NASTAVLJA SE I U UMETNICKOJ POEZIJI XIX VEKA.ZAINTERESOVANI ISTOVREMENO ZA ISTORIJSKU I ZA MITSKU PROSLOST,OPSEDNUTI JUNACIMA NATPRIRODNE SNAGE,BELIM VILAMA,AZDAJAMA,DEMONIMA,VAMPIRIMA,KAO I NARODNI PEVACI PRE NJIH,I ROMANTICARSKI PESNICI SPAJAJU MITOLOSKO I ISTORIJSKO U NOVE PESNICKE CELINE.Tako nastaju njihove mitsko-poetske vizije:herojske poeme,pripovetke,drame.Osobenost njihovih vizija bice SUPSTITUCIJA PAGANSKIH BOZANSTAVA I HRISCANSKIH SVETITELJA ISTORIJSKIM LICNOSTIMA,ODNOSNO MITIZACIJA NEKADASNJIH FEUDALACA I SAVREMENIH USTANIKA.Ne samo Karadjordje i ustanicki junaci vec i kosovski junaci Milos Obilic,car Lazar,i drugi javljaju se u Milutinovicevim,Kosticevim ili Jaksicevim stihovima kao junaci-simboli.Karakterisicno je za ove herojske supstitucije da su i KOD NJIH,KAO I KOD BOGA VIDA,SVETLOST I HEROIKA OTELOVLJENJE U ISTOJ LICNOSTI.
KOSOVSKI MIT DOBIO JE CENTRALNO MESTO U DUHOVNOM ZIVOTU SRPSKE INTELIGENCIJE U XIX VEKU.ON ZIVI I IZVAN POEZIJE:KOD POLITICARA,OFICIRA,NAUCNIKA,PROFESORA,UMETNIKA,SVESTENIKA,LEKARA,TRGOVACA,ZANATLIJA,A NAROCITO KOD STUDENATA I DJAKA.
Vremenom,postaje sastavni deo njihove nacionalne ideologije.Vremenom kosovski mit ce postati duhovni most izmedju gradjanske inteligencije i jos zivih izdanaka boga Vida u nasem patrijarhalno-herojskom svetu.
O tome koliko je kosovska legenda pogodovala duhu vremena svedoci i popularnost knjizevnih dela o kosovskim dogadjajima.Spev Joksima Novica Otocanina"Lazarica ili boj na Kosovu",delo sasvim prosecne vrednosti,bilo je u XIX veku citanije od"Gorskog vijenca",a"Srazenije"Gavrila Kovacevica,o cijoj se umetnickoj vrednosti ne moze ni govoriti,dozivelo je do 1891.devet izdanja i bilo najcitanija srpska knjiga u ovom veku.U"Srazeniju"ce kosovska legenda,
kao nekada u srednjem veku,dobiti izrazito hriscanski smisao.
Ogromna popularnost dela sa izrazito hriscanskom tendencijom,veca no ijednog drugog dela o Kosovu bila je znak veceg uticaja hriscanske crkve na Srbe tokom XIX veka nego ranije.U Knezevini Srbiji,na primer,odmah posle ustanka,jos u doba Milosa Obrenovica,doslo je do masovnog obnavljanja i podizanja novih crkava.I na verskom i na kulturnom planu osecao se uticaj karlovackog mitropolita Stefana Stratimirovica.SEM TOGA,I KONZERVATIVNI INTELEKTUALCI,KOJI SU TRIDESETIH I CETRDESETIH GODINA DOLAZILI IZ AUSTRIJE U SRBIJU,BILI SU VERSKI OBRAZOVANI HRISCANI,TAKO DA JE SVE TO SKUPA DOVELO DO OSEKE PAGANSTVA I NOVE HRISCANSKE PLIME.
Post je objavljen 03.10.2008. u 15:26 sati.