Ok, popodne sam bila na piću s jednim slatkim dečkom kojega sam nesmotreno poljubila u subotu navečer jer sam nekako živjela u uvjerenju da nema djevojku. No, ispada da ima, ali je to nekko komplicirano, premazano svim mogućim mastima.
Znači jedan manje, iako ga nikad nisam ni imala...slatki moj mali...
Sad barem nitko ne stoji na putu onome na koga se trebam usmjeriti, mome dragome gluhom prijatelju zbog kojega sam i počela pisati.
Na neki način mi je žao što ovaj ima curu, a opet drago. Ima čovik pravo bit sritan i znati da ima nekoga tko ga voli i tko je tu pored njega...u svakom pogledu. Dobro, opet sam počela iznosit svoje nezadovoljstvo sadašnjom situacijom(u kojoj ja, naravno, nemam dečka i svi koji mi se sviđaju imaju curu(!!!), onda se stvarno čovik, ja, pita, pa koji je K**** da se meni tribaju sviđat neki koji su tako šablonizirani, koje svi grabe ko` robu na popustu u Keruma u Lori).
Te šablone se prebrzo troše i na kraju postanu izlizane, nekarakterni ljudi, svi su isti, ko` neke kopije robe na Črnomercu...
Onda se ja, inteligentni homo sapiens, pitam kako to? Osobe koje se meni sviđaju su divne, pametne, inteligentne, načitane, obrazovane, a opet postanu lovina koju neka mala sa završenom trgovačkom školom ugrabi i ne pušta sve dok joj ne začme dite u maternici, e onda se tek može pozdravit sa bilo kakvom slobodom...ta divna i krasna muška osoba...inteligentni homo sapiensi...
Sad ostaje pitanje šta je s ovim dečkom? Hm bolje bi bilo reč čovikon....
Tila bio vam još reć nešto šta me maloprije nasmijalo...
Javim se ja jednom svom srednjoškolskom profesoru, oko 9 i 10. Pitam ja njega da bili mogli sutra na kavu ujutro prije nego njemu počme nastava i ono lipo ga zamolim da mi odgovori...a on ko kopriva drito da mu nastava počinje tad i tad, a da ujutro slika. Ok, mislim ja, odjeba me dok si reka keks, jer se valjda nekog vraga boji, ili mu je žena(smišne činjenice) ljubomorna.
Ja njemu opet, da kad bi mogli na kavu jer da ga poštujem kao profesora i kao čovika koji se bavi zanimanjima koje obožavam(šta je, da vam pravo kažem, i istina jer mi je on najnajnajdraži muški profesor koji mi je predavao u sridnjoj skuli.
Sada...nećete virovat...on kaže ok i da će doći sa curom, lipo smo se dogovorili i to je to...
Znate šta....netko mi je reka da se on oženija za tu svoju curu, iako da me ubijete neznam tko...
Ali zar je važno? Ionako mi ništa ne znači, mogao bi mi biti i otac koliko ima godina, a ionako me ne zanima...da je to Željko možda bi razmislila jer sam danas dobila informaciju da bi moga imat oko 30 god, možda manje...iako ne virujen, dala bi mu 34 i ni gori, a ni doli...
Judi moji čitamo se i moram vam sutra pisat kako je prošla kava... :-D
Post je objavljen 02.10.2008. u 23:28 sati.