POJAVA RENESANSNE PAGANSKE SVESTI
Putevi istorije su cudni.Nekad se ide napred,u nove drustvene formacije,uz istovremeno ozivljavanje arhaicne,sustinski retrogradne svesti.Tako je bilo i kod Srba u ustanku od 1804-1815.godine.NA JEDNOJ STRANI,ONI SU MEDJU PRVIMA SRUSILI FEUDALNE BRANE i otvorili perspektive za razvitak modernog gradjanskog drustva,koje ce tokom XIX veka biti izgradjeno na rusevinama osmanlijskog feudalizma.NA DRUGOJ,upravo na pocetku ovog procesa,DOSLO JE DO POJAVE RENESANSNE PAGANSKE SVESTI,cija je heroika doduse dala podsticaj samoj revoluciji,ali je isto tako dovela i do surovog obracunavanja medju protivnicima;do nepotrebnih krvoprolica i na jednoj i na drugoj strani.Tokom ustanka,medju ustanicima dolazilo je i do divljanja,samovolje,nediscipline,sukoba,rasula,nepostovanja tudje svojine,sto je,u krajnjoj liniji,smetalo drustveno-politickim ciljevima revolucije.
PROVALA IRACIONALNIH IMPULSA,razumljivo,DALA JE POZITIVNIJE REZULTATE U POEZIJI NEGOLI U DRUSTVENO-POLITICKOJ PRAKSI.Neobicni istorijski trenutak,u kome se novo radjalo uz asistenciju stare svesti,po mnogo cemu je podsecao na ono prelazno doba u istoriji svakoga naroda,koje je jos Ruvarac nazvao junackim dobom;epohom u kojoj odredjeni narod prelazi iz oblasti mitskog sveta u modernu civilizaciju.Razumljivo je sto se ovaj istorijski cin,koji kod Srba,kao sto smo ranije naglasili,ima duze vremensko trajanje,poklapa i sa zlatnim dobom srpske junacke poezije.U tom vremenu ce,izmedju ostalih,i kosovske pesme dobiti savrseniju formu,koja ce im dati trajnu umetnicku vrednost.U ZNAKU VELIKOG RADJANJA,VELIKOG ISTORIJSKOG PREPORODA,RODILA SE I VELIKA KOSOVSKA POEZIJA,KAO NE ODMAH PREPOZNATLJIVA SLIKA IZUZETNOG ISTORIJSKOG I POETSKOG TRENUTKA.
Tih dana,u zlatno doba srpske junacke poezije,obnovljeno je i SECANJE NA VIDOVDAN.IZ MITSKIH DUBINA,ZAJEDNO SA DRUGIM IRACIONALNIM SLIKAMA,ISKRSNUO JE I NEKADASNJI DAN JUNACKOG OGLEDANJA.
Malo se zna o tome od kada Srbi svetkuju Vidovdan kao svoj crkveni praznik.Obicno ga mesaju sa 15.junom,praznikom proroka Amosa i kneza Lazara i pisu da se slavi vise od pet vekova.Po navici,neki izvori(cak i"Enciklopedija Jugoslavije",knj.5,str.336)tvrde da se Vidovdan pominje i tamo gde je,u izvoru,
kao dan kosovske bitke oznacen samo 15.juni.
Kao crkveni i nacionalni praznik,Vidovdan je tekovina novijeg vremena.Put do njegovog unosenja crvenim slovima u kalendar srpske pravoslavne crkve dosta je dug i zanimljiv.Karakteristicno je da on ide uporedo sa stvaranjem novog VIDOVDANSKOG KULTA,U KOME KOSOVSKO PREDANJE DOBIJA PSEUDOMITSKU VARIJANTU.
Iako ga ne nalazimo u kalendarima XVIII i prve polovine XIX veka,Vidovdan se pominje u napisima i pesmama o kosovskoj pogibiji po almanasima i knjizevnim listovima prve polovine XIX veka.Od znacajnjih pesnika Lukijan Musicki peva vec 1819."Odu na Vidovdan 1389",a Jovan Sterija Popovic objavljuje 1842.elegiju"Spomen Vidova dana".U obema pesmama inspiracije su refleksivno istorijske a ne mitske.ZA CUDO,KOD NJEGOSA PESNICKA INTERPRETACIJA KOSOVSKE POGIBIJE IMA I MITSKE ELEMENTE,VIDOVDAN SE POMINJE SAMO NA JEDNOM MESTU.
Sezdesetih godina trijumfovace Vukove ideje.U znaku ozivljavanja narodnog duha raste i interes za starine,istorijske,kao i preistorijske,mitske.Na tome putu prednjaci Djura Danicic.Uporedo s interesovanjem za starine jaca i nacionalno-revolucionarna svest.Godine 1866.dolazi do stvaranja patriotske organizacije"UJEDINJENA OMLADINA SRPSKA".Celokupan javni zivot,politicki,knjjzevni,umetnicki i verski,odvija se u znaku priprema za oslobodjenje od Turaka.U takvoj atmosferi kosovska tradicija postaje sve popularnija,a Vidovdan se sve cesce pominje,tako da ce sezdesetih godina uci u recnik dnevne publicistike,a glavni politicko-knjizevni list u Beogradu zvace se"Vidov-dan".
Tek sezdesetih godina u"Sematizmusu za 1864",umesto proroka Amosa i kneza Lazara,prvi put cemo pod 15.junom naci zabelezen Vidovdan.Ali ne crvenim vec obicnim slovima.Narednih godina,verovatno pod pritiskom crkve,uz narodno Vidovdan,stajace i crkveni sveci Amos i Lazar.U"Sematizmusu za 1867",na primer,naci cemo"Vidov-dan,Amos"itd.
Iako je centar revolucionarnog srpstva bio Novi Sad,unosenje Vidovdana u kalendare na teritoriji karlovacke mitropolije bilo je teze no u Srbiji.Beogradski mitropolit Mihailo imao je vise sluha za nacionalno-revolucionarne ideje nego li srpska crkva u Austro-Ugarskoj.Zbog toga VIDOVDAN NECE LAKO UCI NI U "OMLADINSKI KALENDAR",KOJI JE BIO NEPOSREDNI IZRAZ IDEJA UJEDINJENE OMLADINE SRPSKE.U ovom kalendaru,u jeku patriotske ekstaze 1868.godine,bice napisano pod 15.junom"Car Lazar,patrijarh Jefrem II,Jona mitr.moskv.Amos pr.,Vit muc."Naredne godine"Vit muc."zamenice"Vid.d.";1870.
kalendar ce posle navodjenja imena drugih svetaca,pod 15.junom doneti u zagradi"Vidov-dan",a tek 1872.dace 15.junu narodno ime:"Vidov-dan:car Lazar patr.Jefrem II,Prk.Amos."
Za ovim kalendarima,povesce se i drugi.Ali,mada je Vidovdan vec u omladinsko doba bio simbol buduceg oruzanog otpora Turcima,ime ovog praznika i u drugoj polovini veka bice po kalendarima ispisivano obicnim,a ne crvenim slovima,sto znaci da Vidovdan ni u to doba nije bio svetkovan kao nacionalni i crkveni praznik.Oko proslave petstogodisnjice kosovske bitke 1889,srpska patriotska javnost zahtevace da se Vidovdan uvede u zvanicne praznike srpske pravoslavne crkve.Na dan kosovse bitke,15.JUNA 1889.U PRAVOSLAVNIM CRKVAMA U SRBIJI SLUZILA SE SLUZBA KOSOVSKIM MUCENICIMA.Ali,u crkvenom kalendaru("Sematizmus za 1890")pod 15.junom i dalje je pisalo obicnim slovima"Vidov-dan(knez Lazar)".
U UGARSKOJ,ISTE GODINE,POVODOM PROSLAVE PETSTOGODISNJICE KOSOVSKE BITKE,TEMISVARSKI,BUDIMSKI I BACKI EPISKOP ZABRANICE ODRZAVANJE PARASTOSA NA VIDOVDAN.IAKO SU NJIHOVI STVARNI MOTIVI BILI CESTO POLITICKI.LOJALNOST SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE PREMA UGARSKIM VLASTIMA,KOJE NISU ZELELE NIKAKVE MASOVNE MANIFESTACIJE SRPSKOG PATRIOTIZMA,backi episkop Valerijan dace za javnost drugo,cisto religijsko objasnjenje.Kao razlog za zabranu navesce da"taj dan(Vidovdan)ne samo da nije uvrsten medju praznicne dane,nego ni spomena o tom danu nema,dakle zapovedni praznik nije".Da se crkva u Srbiji i posle proslave petstogodisnjice kosovske bitke kolebala oko uvodjenja Vidovdana u zvanicne praznike,vidimo i po tome sto ce njegovo ime biti ispusteno u"Sematizmusu za 1891",da bi tek 1892.prvi put u zvanicnom kalendaru srpske pravoslavne crkve,bilo napisano crvenim slovima:"Pr.Amos i knez Lazar(Vidov-dan)".
Kolebanja oko proglasenja Vidovdana za zvanicni nacionalni i crkveni praznik bice i pocetkom XX veka.U kalendaru Male biblioteke za 1909.Vidovdan je,na primer,napisan obicnim slovima.I u kalendaru"Sarajevske Prosvete"za 1913,koji je uredjen 1912,pre pobede srpske vojske nad Turcima,15.juni kao Vidov i Lazarev dan nece biti oznacen crvenim slovima.Ali,vec naredne godine,u kalendaru iste institucije za 1914.stampanom 1913,sto znaci posle kumanovske bitke,ime Vidovog dana napisano je praznicnim,crvenim slovima.Iste godine Vidovdan je usao u kalendar Kraljevine Srbije kao jedan od devet glavnih praznika koji se svake godine zvanicno svetkuju.DAKLE,TEK POSLE DEFINITIVNE POBEDE NAD TURCIMA,KOJOM SU SRPSKI RATNICI,KAO I ARHAICNI LJUDI PROSLIH VREMENA,DOKAZALI DA SU DOSTOJNI HEROJSKOG PRETKA,VIDOVDAN JE I ZVANICNO UVEDEN KAO NACIONALNI,
CRKVENI I NARODNI PRAZNIK.Od 1913.godine,na dan njegovog svetkovanja,redovno ce biti evocirano secanje na pale ratnike u prvom svetskom ratu i delice se JELO I PICE ZA NJIHOVU DUSU,KAO U MITSKO DOBA.
Do koje je mere Vidovdan,koji vodi poreklo od drevnih svecanosti u SLAVU BOGA VIDA,kao nekadasnji dan junackih ogledanja,postao popularan u XX veku,vidimo i po tome sto se neki kljucni dogadjaji u zivotu srpske nacije vezuju za ovaj praznik.GAVRILO PRINCIP UBIJA FERDINANDA NA VIDOVDAN 1914,A SRPSKE GRADJANSKE PARTIJE,NADAJUCI SE DA CE GA TAKO LAKSE NAMETNUTI,IZGLASALE SU NA TAJ DAN,1921.GODINE,
NEPOPULARNI VIDOVDANSKI USTAV KRALJEVINE SRBA,HRVATA I SLOVENACA.
U XX veku,ociglednio,stvara se NOVI VIDOVDANSKI KULT,koji dolazi kao neocekivani zavrsetak nacionalno-politickog procesa zapocetog jos u doba romantizma.U XIX veku ROMANTICARSKI PESNICI I IDEOLOZI SRPSKE NACIJE PRIHVATILI SU KOSOVSKI MIT I DALI MU IZUZETNO MESTO U DUHOVNOM ZIVOTU SRPSKOG NARODA.U NJIHOVO VREME ON JE POSTAO SRZNI NACIONALNI MIT,UZ KOJI CE ICI I NOVA UBOJITA KRILATICA,
"ZA KRST CASNI I SLOBODU ZLATNU".
Uglavnom gradjanski demokrati zapadnog tipa,kao djaci evropskih univerziteta,rani nacionalni ideolozi imali su siru i humaniju viziju sveta od one koju su im nudili drevni mitovi.Ne verujemo da im je Milos Obilic iz narodne pesme,koji nozem kolje neprijatelja,bio intimno blizak i da su se lako poistovecivali s njim.
Obilic je vise uticao na junake iz naroda.Iz Vukovog zitija MILOSA STOICEVICA POCERCA vidimo da je tako bilo vec u ustanku."Mlogo je njegovom junastvu",pise Vuk,"pomoglo sto je sve pomisljao na Milosa Obilica koji je,kao sto se peva i pripoveda,takodjer bio iz Pocerine,a kazu da ga je Crni Djordije toga opomenuo,kad ga je zavojvodio".
Post je objavljen 02.10.2008. u 13:10 sati.