............dragi moji, najdrazi moji.......... tako mi nedostajete..............mozda bi sad trebala uzivat jer sam se maknula od svega i krenula svojim putem, ali nije tako...............falite mi vi...............koliko god postoje svakakve tehnike i mozemo se cuti, svejedno mi nedostajete................niste vise tu, kraj mene............zapravo nisam vise ja tu kraj vas...............otisla sam za svojim snovima.................slijedila sam ih.................i voljela bi ih ostvariti...............ali cijena je prevelika....................preteska je...................stalno mislim na vas i pokusavam se utjesit da vrijeme rane lijeci, da treba proc neko vrijeme, da se trebam naviknuti.....................al svejedno to mi nije neka utjeha.................fale mi vase pojave, vasi glasovi, vas smijeh, zezanje................nadam se da ce mi tu biti dobro, da cu i tu imati lijepe trenutke, dobre prijatelje.................ali svejedno necu imati vas..................iako i nismo tako daleko, meni se cini kao da smo na drugom planetu.................necemo vise tako cesto kukati jedni drugima, reci sve sta nas tisti, otkrivati zanimljive informacije, ic na kavice i cakule itd......................al cut cemo se i vidjet.................gnjavit cu vas ja, bez brige......................nemogu ja bez vas......................volim vas i stalno mislim na sve vas.......................jer ovo nije zbogom, ovo je samo doviđenja....................
Post je objavljen 01.10.2008. u 21:10 sati.