...izgleda da me život odlučio srušit do kraja, jer kada sam trebala pasti ja ostala sam na nogama, uspravna i netaknuta. I pitam se da li da se pustim i tresnem svom snagom na to dno, pa onda polako ustanem na prste i
šuljajući se krenem dalje ili pokušam još malo izdržati ove šake u glavu što ih dobijam velikodušno onda kada se najmanje nadam...
Post je objavljen 28.09.2008. u 22:37 sati.