MUDROST STVORITELJA
Bijaše ljeto. Sunce žeglo i pržilo, zemlja se usijala. Jedan se magarac dovuče do hlada jabukova stabla. Tu se malo odmorio, a potom stao nešto mozgati o svijetu oko sebe, i o Bogu, koji ga je stvorio.
Ugledao je krupne bundeve na tankim stabljikama. U krošnji, sitne jabuke na krupnim granama
"Kako je to naopako", zamudrovao je. "Na tankoj stabljici tako krupan plod, a opet, tako visoko i široko stablo rađa tek sitnim voćem. Da sam ja Stvoritelj, ja bih bundeve objesio o stablo, a jabuke na tanku stapku".
Stade on i naglas raspredati svoju mudroliju.
"Da, da, na tankomu krupno, a na jakomu sitno - Bog je valjda u tomu času bio rastresen, ili umoran. Ja bih to bolje uradio".
Čula to papiga, pa se nasmijala magarčevoj ludosti. Ali ne reče mu ništa.
Uskroro, magarca zasvrbe leđa, i on stane trljati leđima o deblo jabuke, ne bi li olakšao nelagodu. Kako je strugao o deblo, tako se s grane otkide jabuka, i pade magarcu na glavu.
"Jao"! uskliknu magarac. "Od udarca sam mogao poginuti!"
Nasmija se papiga, i reče:
"Vidiš li sada mudrost Stvoriteljevu, ujače? Da na drvetu rastu bundeve, ti bi sada već bio mrtav. Hvala Stvoritelju što nije mislio tvojom magarećom glavom"!
(Iz Panćatantre, prevela i prepričala V. K.)
Vesna Krmpotić, BASNE, zbornik priča iz opusa MEĐU NAJLJEPŠIMA NAJLJEPŠE širom svijeta i diljem vremena
Post je objavljen 27.09.2008. u 05:54 sati.