Marketing
Mogu mislima, zauvijek....
Listopad je nastupio, hladniji no obično. Skupila sam
prste u džepovima koračajući jutros svojom ulicom
u ritmu "Wild child". Da, osjećam se tako. Skroz.
...she's a wild child and her love turns a man insane...
Privlačim na sebe poglede. Nekakva neobičnost viče.
Odobravanja, gnušanja, ravnodušnosti. Opet ide
crvenokosa. Odbljesci sunca učiniše je još krvavijom.
...she's on fire...
Indiferencija je preuzela palicu tiranije. Što se toga tiče.
Devastirala sam sve moguće trenutne blage misli.
Misli, nevezane za njega, ili Malu, ili bilo koga dragog.
Takve više ni ne postoje, osim za njih. Samo za njih.
Ne sažalijevam se, ni nad kim, nipošto. Nije mi žao.
Treptaj oka proždire pojavu. Nema. Niti straha nema.
...poput pijeska rasuti smo ostali...
Odi et amo. Quare id fatiam, fortase requiris.
Nestio, sed fieri sentio et excrucior.
Koji cirkus, e.
Pozdrav,
eMDe
Post je objavljen 01.10.2008. u 21:53 sati.