Evo uvik se žalim,ovaj vako ,onaj nako,niko se ne šesti u muziku,te sam neshvaćen (naravno sve je ovo šala,al -ima istine),niko ne da felera da malo pomogne kad već svagdi nastupam besplatno da malo lakše bude ove studijske troškove podmirit..
I tako meni dođe moj rodijak Mišo Grabić i njegov prijatelj Pero Dešković (inače po materi iz ovih krajeva ),i nakon par piva počnem ja moju žalopoljku,a oni iz prve,-A kolko triba?
Ja reče -A tolko i tolko rodijače,oni izvadiše i onda rodijak nako seljački reče;samo neka bude prava Hrvacka,za mog strica Marka.
"Dobro ,kažem ja njemu,al imam dvi prave seljačke..."
Ne ,mora bit Hrvacka,nako ko od Ive Fabijana "Ja Hrvatsku sanjam",jer je on cili život da za Hrvatsku,a i čitav je život proveja vani..
Ja ću njemu nato,imam jednu pravu klapsku,jednu ratničku.......
"Rodijače ;nije važno dvi,tri godine,ti samo snimi,samo nek je prava,za mog strica."
Bit će rodijače ,i prije ,za strica Marka
Neka traje loza naša!
Post je objavljen 22.09.2008. u 20:28 sati.