Komplikacije. Prepreke. Zapreke. Gluposti.
Baš sranje.
NADAŠ se jednome, i onda si opet spriječen. Opet to sranje. Koliko toga ću morati samo duboko u sebi željeti. Ma neka. Nije problem. Nije problem. Neću biti prokleta, ne daj Bože. Ljudi nemaju gdje živjeti, ljudi nemaju gdje jesti, a ja da se idem žaliti zbog nekoliko propuštenih dana, ili pak željenih tenisica. Ma de, odvratno samo zvuči. Odvratno. Bolje šutiti, jer neki bi dali sve samo za jedan komadić one čajne koju sam ja sad jela praktički na silu. Baš odvratno se žaliti na nešto čemu se neam šta žaliti. Uvijek imam sve, dobijem sve. Bože sačuvaj..
Ma.
Treba se skulirati. Sve je to odvratno.
Sve je to tako jadno, da je to jednog trenutka bilo prebajno, i presjajno, i onda. Šta onda jedan dan dobiješ. Samo tugu u srcu, bol u duši, prazninu u glavi. Ne možeš protiv sebe, ali opet, treba žrtvovati ponekad sve, samo radi sreće. Davno rečeno. Davno rečeno. I neka. Ježga.
Ma jooj, čemu ovaj post. Ne da mi se tipkati, trebala bi ravno u kreveet. Mrtva sam. Ne da mi se.
Voljeti na određeno.
A neće.
A ne.
Voljeti.
I žao mi je curo zbog svega, drži se.
Nije lako kada te tvoji tjeraju tamo gdje ne želiš, kada tim odlaskom te smatraju ludom i bolesnom. Bome sranje, ali valjda je to za tvoje dobro. Ali opraštati se ne može non-stop. A ne. Granice postoje svuda, tako i ovdje. Ofskroz.
Post je objavljen 21.09.2008. u 21:26 sati.