Za sve njih sam ja dijete obićno dijete.
ništa neznam napraviti kako treba i ponašam se neodgovorno, razmiljam djetinjasto i moja svrha u životu nije osamostaljenje nego život na njihovoj grbbači.
Oni misle da ne razmišljao o faksu, što je zašpravo suprotno. ja razmišljam jakopuno.
mnogo puta u drštvu mi kažu "pusti faks, to sada nije važno, uživaj još ovaj tjedan" i što je istina, moram uživati, no onda taman kad se smirim i kad prestanem razmišljati o problemima učenja dođšu starci i sve mi vrate u glavu.
RODITELJI SU JEDINI RAZLOG ZAŠTO SE IDE PSIHIJATRU. i stojim iza te tvrdnje.
oni će me smjestiti na psihijatrijsko ijećenje, i onda ću im redovno slati račune pa nek ih plaćaju.
sada sam dijete jer ne pospremam kuću, jer radim "ofrlje".
ja radim. svakidan na ovom prokletom stanu. kuham perem čistim. ja sam jebena kućanica za svog oca koji je veliko dijete ništa ne posprema i ostavlja trag čarapa, hlaća, gaća i smeća iza sebe. al ja ništa ne radim. ja sam svakidan vani. da al što radim kroz dan? ja ne spavam do 4. ja spavam do 9. ja se dižem palim teve. gledam dnevnik i vijesti iz kulture. pijem čaj i usisavam, brišem prašinu. al ONA to ne vidi, ja za nju dangubim, možda bi tako i trebao raditi?
najradije, al iskreno, najradije bi sad kada krenem na faks našao neki posao kojim bi mogao plaćati život, barem nekako. faks ujutro posao popodne. faks u blizini i takosvakidan. možda nebi imao internet, možda nebi imao personal life, možda bi samo išao na faks - posao i brinuo se za svoj život, al onda se ne bi trebao prinuti za NJIH. oni su djeca oni skaću po mojim leđima, oni me tjeraju u ludnicu. jednom nogom u grob.
i da. morat ću ostaviti svoj život kada krenem na faks. kako ONA kaže morat ću mijenjati svoje priajtelje. nek si sveto zabije tamo gdje sunce ne sja. ja ne želim slušati takve priće. ja samo želim normalni život studenta, a oni mi to ne omogućuju.
kažu da je sve za moje dobro, a zapravo iskaljuju svoje frustracije na meni. ON kojeg nitko ne doživljava jer se na svima iskaljuje (premda ima dobrih dana kada smo si jakodobro) i ONA koja napada sve ispred sebe kao neka aždaja, jer joj je nešto u krivo krenulo, jer je kriva bioprognoza, jer je vjetar puhnuo sa istoka na zapad jer joj je pukao nokat il bilo kakav razlog (dobro ima i ona dobrih dana, al to je 1 u 31 dan. i taj dan sam uglavnom udaljen od nje jer mislim da će meraščerupat jer je "normalan" dan kada me izjeda glupostima).
ja želim normalan život.
hvala lijepa, laku noč dobar dan sretan božić.
Post je objavljen 20.09.2008. u 14:26 sati.