Našli smo mačića u parku. Crni s bijelom točkom na vratu. Ne znam tko je sretniji – ona koja voli mačke ili ja koji bi imao čopor životinja da imam gdje s njima. Ipak, uskoro se pokazalo koliko je tu i posla i odgovornosti. Mačak je super, ali za njim treba čistiti, spremati, mijenjati pijesak… Voli jesti, ima lavlji apetit, a i od nas uvijek dobije neki zalogaj. Ujutro je najbolje.
Budim se, ustajem, slijede wc i kupaona, redovite stanice do kuhinje, pa spremam doručak. Nađemo se u kuhinji, pa krene priča. On je u pravilu najgladniji i čim se pojavim, javi se.
- Jutro, šefe. Što je za doručak? Ribica u onom finom umaku? Ili patkica? – čujem mjauk iz blagovaone.
- Mo'š si mislit'. Danas je jedan običan četvrtak, a već dugo nismo bili u špeceraju, pa se troše rezerve. Nažalost, vaša visosti, na meniju je obična piletina s rižom, odgovaram.
- Pusti. Nije to loše, a ni obično. Dok sam živio na cesti, jelo se svašta – nastavlja mačak mrmljajući si u bradu.
- Sva sreća nisu izbirljivi, vaša osobitosti… Piletina s rižom može proći…
- Daj, samo istresi to u zdjelicu, umirem od gladi, nisam jeo od sinoć. Ona riba je bila fina, ali lagana hrana.
- Eto, vaša bitnosti i hitnosti. A sad ćete mi dozvoliti da se povučem u svoje odaje, te svojoj dragoj i sebi priredim skromni objed, doručak na primjer.
- Mmmm, mljac, romf, slobodno … ja ću malo jesti, par zalogaja… fina ti je ova piletina s rižom, ali mi se nekako čini mala porcija … nema veze.
- Zahvaljujem. Eto, sad će i naš doručak. Da vidimo … čaj šipkov… salama - Poli? OK. Nije nešto, ali može proći, a dragoj šunka u ovitku. Ima li koji namaz? Margarin, sir, salama – prihvatljivo, hranjivo… Vaša visosti, već ste sve pojeli? Baš lijepo što ste mačjeg – lavljeg apetita. Možda nam se sad pridružite pri našem skromnom doručku…
U kuhinju ulazi i ona. Spava hodajući. Sjeda za stol i polako počinje jesti, a pogledom prati približavanje mačka, koji se zaustavlja na pristojnoj udaljenosti, slaže najjadniju facu na svijetu i počinje joj pričati tužnim pogledom…
- Kad bi samo znala koliko sam gladan…
- Macan bi se pridružio, komentiram.
- Je – slaže se ona i u tišini žvače. Sluša prvi tihi mijauk i žicanje klope.
- Daj mi malo te fine salame. Ovaj tvoj mi je dao neku pretpotopnu pterodaktil piletinu u šatro umaku, s rižom…
- Što je? Gladan si? Evo ti malo salame. Nije nešto…
- Daaaaaj, daj daj… dobraaa, dobra salama (isto pileća, što je ovo danas?). Daj.
- Evo još malo polija …
- Oho-ho, ima toga još … ovo je fino …ne znam od čega je, valjda isto od piletine, ali može proći, fino mljeveno… mljac, ronf, …
- I sad će valjda biti miran, kao kroz san je prošaptala.
- Mo'š si mislit'.
Post je objavljen 19.09.2008. u 08:28 sati.