Marketing
meteorološki izvještaj
E, sad sam se već stvarno zabrinula, ovo više nije zajebancija... Vrime je izmaklo kontroli. Sad, to šta je globalna klima pomanitala, što Amerikom haraju uragani, šta in je skršilo pola Texasa, ko in kriv kad grade papirnate kuće, pa bi odletile i od masleničke bure srednje snage, to me manje zabrinjava. Kuba, Haiti, Indija, to me malo više zabrinjava, ali koja korist od moje brige. Samo dokazuje teoriju da je sirotinja i Bogu teška. Pa udri po njima svim sredstvima koja Prirodi stoje na raspolaganju. Ali ja tu ne mogu ama baš ništa. Mogu uložit žalbu Višem sudu, ali nekako sumnjam da ću doć na red...
Više me brine ova dalmatinska klimatska stvarnost.
Jebate, u subotu san se kupala. Ma šta kupala, plivala, isplivala rutu malo manju od Rogošićeve. Trajalo je to dobrih petnaest minuta. Oprala kosu u moru. Brčkala se. Ka da je sredina lita. Ugođaj je kvarila samo nenapisana domaća zadaća na stolu... Benti školu i ko ju je otvorija prvi o devetoga! Tolike san nade polagala u onog našeg Primorca, a on mene vako gorko razočarat. Još više onog mog sirotog malog koji je ono malo šta je naučija u prvom razredu sve zaboravija...
Onda smo čekali najavljenu neveru. Nebo u trudovima, nikako rodit. Od kiše ništa. Tri i po kapi. Zemlja suha ka barut. Požari u okolici tek počeli. Vatrogasci još ne mogu na godišnji.
I onda je u nedilju zaladilo! Zaburilo. U roku po ure pa je termometar, biće i deset stupnjeva. Ostali smo osupnuti. Iznenađeni. Goli i bosi. Na meni još kupaći kostim. Ma je, gledali smo prognozu, reklo da će zaladit, ali kako ćeš virovat faci na televiziji? Oni su u stanju reć da su zastupnici u Saboru odlučili da će in mirovina iznosit prosječnih iljadu kuna, i da će sami platit punu cijenu parkiranja, sve će reć samo da ti pažnju privuču, da ne pribaciš na neki drugi program. Pa in tako ja više ne virujen ni u prognozu.
I dobro. Zaladilo. U nekoj planini u Evropi da je i snig pa. Ne znan kakvo je stanje u Lici i Gorskom Kotaru. Biće oni griju sve u šesnajest. Ali ne žale se oni. Samozatajni. Navikli. A drva, fala Bogu imaju, pa šta će žalit? Ali kako stvari stoje sa Slavoncima? Taman in prestale one tropske vrućine i s njima logično povezane horde komaraca, taman prestali kukati na to nesnosno lito i budno pazit je li mi Dalmoši kukamo na nedovoljnu turističku žetvu, gužve i vrućine, kad evo novih nevolja...
Nego, ja se ne mogu snać ovako naglo. Ne mogu se organizirat. Sve mislin kako će mi neko vratit lito. Mislila san, došla hladna fronta par dana pa ćemo po starom. Ali evo već jutro petog dana ovog ljetnog zimovanja, a stvari ne stoje dobro...
Deset stupnjeva! U rano jutro.
Đemper sam obukla. Prozore zatvorila.
Ali iz sandala se ne dam! Ne još.
Kišem u serijama od pet, i nos nešto počeo curit, ali čarape neću stavit i bog. Ne na ovaj datum. Iz principa neću.
Šugaman za plažu još je na polici u kupatilu, kupaći kostim još negdi pri ruci, japanke u hodniku, zimska roba još duboko u ormaru. Roba koja se nosila u sedmom misecu još čeka u gomili za peglanje...
A ne, ne ne odustajen još od lita. Ja ne. Vi kako oćete.
Nada umire zadnja!
Najveća ironija ove naše neobične "zime usred lita" je to da su nam se srednjoškolci tek neki dan štrajkovima (to je moderni izraz za ono šta se u moje staro vrime zvalo picavanje) izborili da in obećaju da će ugradit klime u dalmatinske škole. Šta ćemo sad? Idemo u štrajk za prijevremeno grijanje.
Primorac mora da je odera kolina u crkvi moleći se za zahlađenje, da ga prestanu razapinjati ka Isukrsta...
Kategorija posta: balinjanje, bolji je levantičin izraz laprdanje (ali možda ga zaštitila, ono, trade mark, pa platim kaznu) da maknem ono balinjanje doli.
Post je objavljen 18.09.2008. u 07:55 sati.